Откривење 18 - Нови српски превод

Пад Вавилона

¹ После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу.

² Тада анђео повика јаким гласом: „Паде, паде, велики Вавилон, и постаде пребивалиште злих духова и склониште свих нечистих духова, склониште свим нечистим птицама и свим нечистим и мрским зверима.

³ Јер сви су се народи напојили жестоким вином њенога блудничења. Цареви света с њом су блудничили, а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“

⁴ Затим сам чуо други глас са неба како говори: „Народе мој, изађи из тог града, да не будете учесници у његовим гресима, и да вас не снађу његова зла.

⁵ Јер греси се њени нагомилаше до неба, и Бог се сетио њених неправди.

⁶ Вратите јој истом мером, вратите јој двоструко више за њена дела; улијте јој у чашу двоструку меру оног што је замешала другима.

⁷ Задајте јој муке и жалости онолико колико је себи дала славе и раскоши! Јер она говори у своме срцу: ’Седим на престолу као царица, нисам удовица и жалости нећу искусити.’

⁸ Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла: смрт, жалост и глад. И прождреће је ватра, јер је силан Господ Бог који јој суди.“

⁹ За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену.

¹⁰ Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити: „Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, јер у један час наста твој суд!“

¹¹ А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу:

¹² злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора;

¹³ цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.

¹⁴ Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити.

¹⁵ Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући.

¹⁶ Говориће: „Јао, јао, велики граде, који си се облачио у лан, порфиру и скерлет, и китио се златом, драгим камењем и бисерима!

¹⁷ У један час опусте толико богатство!“ И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека.

¹⁸ Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“

¹⁹ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео.

²⁰ Весели се над њим, небо! Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци, јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

²¹ Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи: „Овако ће бити бачен велики град Вавилон и неће га више бити.

²² Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача неће се више чути у теби, нити ће се који уметник више наћи у теби, а ни звук млина се неће више чути.

²³ Светлост светиљке неће више засјати у теби, нити ће се глас младожење и невесте икад чути у теби, зато што су твоји трговци били светски моћници, и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.

²⁴ Уз то се у теби пролила крв пророка и светих, и свих оних који су убијени на земљи.“