Осија 7 - Нови српски превод

¹ Када бих да лечим Израиља, открива се Јефремова кривица и зло Самарије; јер су превртљивци, лопов проваљује и банда је убица на улици.

² А у срцу своме они и не мисле да ја памтим сва злодела њина. Сада су их окружила сва њихова дела, ево их пред лицем мојим.

³ Злоделима цара разгаљују и лажима својим главаре.

⁴ Сви су они прељубници, као пећ су успламтела коју пекар престаје да жари од када је замесио тесто, па докле му не ускисне од квасца.

⁵ На дан нашега цара клонули су главари разгаљени вином и он пружи своју руку подсмевачима.

⁶ Пришли су му и пламтели срцем у својој обмани. Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи, а ујутро се разгневила као пламен ватре.

⁷ Сви су они зажарени као пећ и прогутаће своје судије; падају сви њихови цареви, а међу њима нема никог да позове мене.

⁸ Јефрем је са народима, себе је измешао. Јефрем је постао погача неокренута.

⁹ Туђинци му снагу једу, а он то и не зна; седе косе посуше га, а он то и не зна.

¹⁰ Израиљу понос сведочи у лице, ал’ се не окрећу Господу, свом Богу; и у свему томе они га не траже.

¹¹ А Јефрем је постао као голубица лаковерна што разума нема! Ено, зову Египат и одлазе у Асирију.

¹² Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу. Као птице небеске збацићу их, казнићу их кад их чујем у њиховом збору.

¹³ Јао њима, јер су од мене побегли! Опустошиће јер су се против мене побунили. Ја би да их откупим, а они о мени лажи објављују.

¹⁴ Нису срцем вапили мени, него су кукали на својим постељама. Због жита и младог вина себе секу и од мене се окрећу.

¹⁵ А ја сам их крепио, снажио им руке, а они су ми зло мислили.

¹⁶ И они се нису окренули Вишњем; постали су као лук лабави. Пашће они од мача, а њихове вође од горчине сопственог језика. А то ће им у Египту бити на поругу.