Осија 2 - Нови српски превод

¹ Реците својој браћи: ’Народе мој!’; и својој сестри: ’Помилована!’

Израиљ кажњен и обновљен

² Парничите се са мајком својом! Судите се, јер ми она више није жена, а ја муж њен нисам. Нек са лица свога скине своје блудништво и своје прељубе са груди својих,

³ да је не бих скинуо, голотињу њену разоткрио као на дан када се родила. Претворићу је у пустињу, претворићу је у земљу суву и убити жеђу.

⁴ И нећу се смиловати на њену децу, јер су копилад!

⁵ Њихова је мајка блудничила, осрамотила се она што их је зачела. Јер, рекла је: ’Идем ја за својим љубавницима, за онима што ми храну и воду дају; што ми дају вуну и лан, уље и пиће.’

⁶ Зато ћу, ево, да преградим њен пут трњем; зидом ћу је обзидати да не нађе свој пут.

⁷ И она ће јурити за својим љубавницима, али их неће стићи; тражиће их, али их неће наћи. Рећи ће: ’Отићи ћу, вратићу се своме првом мужу, јер ми је било боље тада него сада.’

⁸ Она не зна да сам јој ја дао жито и вино, уље и сребро; ја сам јој умножио злато што га је дала да слије Вала.

⁹ Зато ћу сада да узмем натраг своје жито у време жетве, и своје вино у доба бербе; склонићу своју вуну и свој лан, чиме би покрила нагост њену.

¹⁰ Разоткрићу сада њену нагост на очи њеним љубавницима и из руку мојих је нико избавити неће.

¹¹ Ућуткаћу све весеље њених сабора, њених младина, њених субота и свих њених празника.

¹² Опустошићу њену лозу и њене смокве, за које је рекла: ’То је плата моја коју су ми дали љубавници моји.’ Претворићу све то у шуму, да их једу пољске звери.

¹³ Судићу јој ја због дана Вала, када им је палила тамјан; када се нагиздала својим прстењем и накитом својим, када је отишла за својим љубавницима, а мене је заборавила – говори Господ.

¹⁴ Зато ћу је, ево, намамити; у пустињу одвешћу је и благо јој говорити.

¹⁵ Вратићу јој ја оданде винограде њене и долину Ахор као врата наде. Одазваће се она с оног места, као кад је била млада и као када је долазила из Египта.

¹⁶ Тога ћеш ме дана – говори Господ – звати: ’Мужу мој’, и нећеш ме више звати: ’Господару мој.’

¹⁷ Уклонићу имена Вала из њених уста да им име више никад не спомене.

¹⁸ Тога ћу дана за њих сачинити савез са пољским зверима, са небеским птицама и са гмизавцима. Уклонићу лук, мач и битку из земље и даћу им да безбрижно леже.

¹⁹ Верићу те довека са собом; верићу те са собом у праведности и правди, у милости и милосрђу.

²⁰ Верићу те са собом у верности и познаћеш Господа.

²¹ И ја ћу тога дана да послушам – говори Господ – да послушам небеса, а она ће послушати земљу;

²² земља ће послушати жито и ново вино и свеже уље. А они ће послушати Језраел.

²³ Посејаћу је за себе по земљи и смиловаћу се Ло-Рухами, а Ло-Амију ћу рећи: ’Ти си мој народ’, а он ће рећи мени: ’Мој Бог.’“