Marko 10 - Нови српски превод

Неразрешивост брака

¹ Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

² Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“

⁴ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца.

⁶ Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско.

⁷ ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену,

⁸ па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело.

⁹ Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме.

¹¹ Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени.

¹² И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

¹³ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили.

¹⁴ Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије!

¹⁵ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“

¹⁶ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

Богати човек

¹⁷ Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁸ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим? Нико није добар осим самога Бога.

¹⁹ Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

²⁰ Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

²¹ Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

²² Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

²⁴ Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије!

²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶ Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“

²⁷ Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

²⁸ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

²⁹ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести,

³⁰ који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот.

³¹ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“

Исус трећи пут најављује своју смрт

³² Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди:

³³ „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима,

³⁴ који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“

Неразумни захтев Јакова и Јована

³⁵ Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

³⁶ „Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.

³⁷ Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

³⁸ Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

³⁹ „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви.

⁴⁰ Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

⁴¹ Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована.

⁴² Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу.

⁴³ Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга,

⁴⁴ и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

⁴⁵ Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

Исцељење слепог Вартимеја

⁴⁶ Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја.

⁴⁷ Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁸ Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁹ Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“ Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“

⁵⁰ Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

⁵¹ Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“ Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

⁵² „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.