Књига о Јову 9 - Нови српски превод

Јов

¹ А Јов је одговорио овим речима:

² „Заиста, ја знам да је тако, јер како да се човек оправда пред Богом?

³ Ако би неко хтео да се спори са њим, не би могао да му одговори једну од хиљаду.

⁴ Он је мудрог срца и свемогућ, па ко да му пркоси и остане читав?

⁵ Он помера горе да оне то и не знају, преврће их у јарости својој.

⁶ Он потреса земљу из основа њених, па стубови њени дрхте.

⁷ Он заповеди сунцу и оно не сија, над звездама печат ставља.

⁸ Само он је тај што небеса разастире и маршира по морским таласима.

⁹ Он је начинио Медведа, Орион, Влашиће и јужна сазвежђа.

¹⁰ Он чини велике ствари, неистраживо је мноштво чудеса његових.

¹¹ Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим. Он пролази, а ја га не опажам.

¹² Види – он отима и ко да га спречи? Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’

¹³ Бог не одвраћа свој гнев, под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.

¹⁴ А шта бих ја још могао да му узвратим? Које речи да одаберем против њега?

¹⁵ Чак и да сам невин, правдати се нећу, судију ћу свога за милост да молим.

¹⁶ Ако га зазовем и он ми се јави, нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.

¹⁷ Јер он ме ломи у олуји, без повода задаје ми многе ране.

¹⁸ Не пушта ми да дођем до даха јер ме је горким јадима налио.

¹⁹ Ако је до силе, несумњиво он је силан; али ако је до правде, ко ће да ме брани?

²⁰ Све и да се правдам, моја ће ме уста прогласити кривим; осудиће ме и да сам без мане.

²¹ И да сам без мане, самог себе не познајем и свој живот ја презирем.

²² Све је то једно те исто. Зато кажем: ’И оног без мане и оног злога, Бог ће да докрајчи.’

²³ Ако би бич ненадано убијао, он би се ругао очају недужних.

²⁴ Земља је предана у руке зликовца, а он затвара очи њеним судијама. Јер, ако није он, ко је онда?

²⁵ Моји дани протрчаше брже него гласник брзи; утекоше, добра не видеше;

²⁶ Склизнули су ко бродови трске, сручили се попут лешинара на лешину.

²⁷ Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју, мењам израз свога лица и бићу весео’

²⁸ опет бих стрепео у свим својим јадима, и знам да ти ме оправдао не би.

²⁹ Јер ако ћу бити крив, зашто бих се узалуд трудио?

³⁰ Све да се и умијем снежном водом, руке своје лужином да сперем;

³¹ и тад би ме у глибаву јаму уронио да сам гадан и одећи својој.

³² Није он човек попут мене, па да му узвратим, да заједно дођемо на суд.

³³ Међу нама нема посредника што би руку своју положио на нас обојицу;

³⁴ ко би жезло Божије са мене склонио, да ме ужас његов не ужасне!

³⁵ Тада бих говорио и не бих га се плашио. Али, сада нисам такав.