Књига о Јову 16 - Нови српски превод

Јов

¹ А Јов је одговорио овим речима:

² „Много сам ја таквих ствари чуо, сви ви сте ми мучни тешиоци!

³ Има ли краја причању у ветар? Шта те то тера да ми одговараш?

⁴ И ја бих попут вас говорио да сте ви на моме месту, подбадао бих вас речима и климао главом на вас.

⁵ Али би вас уста моја ојачала, усне моје донеле утеху.

⁶ Ако бих говорио, свој бол не бих ублажио; ако бих ућутао, колико бола би ме напустило?

⁷ Ипак, он ме је изнурио; ти си ми затро све укућане моје!

⁸ Зграбио си ме, бол је сведок против мене; мршавост се моја подигнула да у лице ме оптужи.

⁹ Његов ме гнев раздире и спопада, на мене зубима шкргуће својим, душманин мој је на мене упро очи своје!

¹⁰ Разјапили су своја уста према мени, с презиром ми шамарају образе, окупљају се против мене.

¹¹ Злотвору ме Бог је изручио, бацио ме у руке злобника!

¹² Мирно сам живео, а он ме је уздрмао, за врат ме је дочепао, смрскао ме; себи ме је за мету ставио;

¹³ стрелци су ме његови окружили, нутрину ми је распарао без милости и жуч ми је по земљи просуо.

¹⁴ Пролама кроз мене све пролом за проломом, као ратник према мени тутњи.

¹⁵ За кожу сам своју, ја зашио кострет, у прашину достојанство своје уваљао.

¹⁶ Од ридања подбуло је лице моје, капци су ми попут смрти црни,

¹⁷ премда насиља нема у рукама мојим и моја је молитва чиста.

¹⁸ О, земљо, крв моју не прекривај! Не било места за мој вапај!

¹⁹ А сада, на небесима ено сведока мога! Да, мој бранилац је на висинама.

²⁰ А моји пријатељи – моји посредници вајни! Око моје Богу плаче.

²¹ Ех, кад би се човек правдао са Богом као човек са човеком.

²² Још година која прохујаће и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.