Језекиљ 8 - Нови српски превод

Идолопоклонство у Јерусалиму

¹ Шесте године, петог дана шестог месеца, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле Јудине старешине. Тада се на мене спустила рука Господа Бога.

² И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала.

³ Он је испружио нешто као руку и ухватио ме за прамен косе. Тада ме је Дух подигао између земље и неба и однео ме, у Божијим виђењима, у Јерусалим, на улаз северних врата која гледају на север, где стоји идол који изазива љубомору.

⁴ И гле, тамо је била слава Бога Израиљевог, иста као она коју сам видео у долини.

⁵ Тада ми рече: „Сине човечији, Подигни своје очи према северу.“ И ја сам подигао очи према северу – и гле – северно од жртвених врата, на самом улазу, био је онај идол што изазива љубомору.

⁶ Он ми рече: „Сине човечији, видиш ли шта чине, велике гадости које дом Израиљев чини овде, да би ме удаљили из мог Светилишта? А видећеш још и горе гадости.“

⁷ Затим ме је довео на улаз дворишта. Тамо сам видео рупу у зиду.

⁸ Он ми рече: „Сине човечији, прокопај зид!“ Ја прокопам зид, а тамо један улаз.

⁹ Он ми рече: „Уђи и погледај зле гадости које се чине овде.“

¹⁰ Уђем ја и погледам, а тамо, гмизавци и нечисте животиње свих облика – сви гнусни идоли дома Израиљевог – исцртани свуда по зиду.

¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.

¹² Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео шта старешине дома Израиљевог чине тајно, сваки у капели свог нацртаног идола? Јер говоре: ’Господ нас не види; напустио је Господ земљу.’“

¹³ Још ми рече: „Видећеш како чине тамо још и горе гадости.“

¹⁴ Потом ме је довео на улаз од врата Дома Господњег који је на северу. А тамо, гле, жене седе и оплакују Тамуза.

¹⁵ Он ми рече: „Јеси ли видео то, сине човечији? А видећеш још горе гадости од ових.“

¹⁶ Онда ме је одвео у унутрашње двориште Дома Господњег. Тамо, на улазу у Светињу Господњу, између трема и жртвеника, било је око двадесет пет људи леђима окренутих према Светињи Господњој. Били су лицем окренути према истоку, и тамо према истоку клањали се сунцу.

¹⁷ Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео то? Зар је мала ствар за дом Јудин што чине гадости које чине овде, па још пуне земљу насиљем и стално ме изазивају? Види само како стављају грану под свој нос!

¹⁸ Зато ћу поступати по свом гневу: нећу се сажалити и нећу се смиловати. Па да ме дозивају и јаким гласом, нећу их слушати.“