Jevrejima 4 - Нови српски превод

¹ Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио.

² Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали.

³ У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао: „У гневу сам се тада заклео: ’Неће они ући у мој починак.’“ Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света.

⁴ Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“

⁵ А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

⁶ А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности,

⁷ Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено: „Данас, кад глас његов чујете, тврда срца не будите.“

⁸ Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану.

⁹ Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу.

¹⁰ Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих.

¹¹ Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.

¹² Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца.

¹³ Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.

Христос – наш Првосвештеник

¹⁴ Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо.

¹⁵ Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио.

¹⁶ Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.