Јеремија 4 - Нови српски превод

¹ „Ако се вратиш, о, Израиљу – говори Господ – мени се врати; и ако склониш своје гадости од мене нећеш лутати.

² Заклињаћеш се: ’Тако ми живог Господа!’ у истини, у правди и у праведности. И благословиће се њиме народи и њиме ће се хвалити.“

³ Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму: „Узорите своје неузорано тло и не сејте у трње!

⁴ Обрежите се Господу и уклоните обреске са својих срца – о, Јудејци и становници Јерусалима – да се не би као ватра обрушио мој гнев и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.

Пропаст са севера

⁵ Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците: ’Затрубите у трубу по земљи!’ Испуните је повицима и реците: ’Окупимо се! Хајдемо у утврђене градове!’

⁶ Подигните заставу према Сиону. Бежите и не стајте! Јер ја са севера доносим пропаст и велико разарање.“

⁷ Подигао се лав из свог шипражја, затирач народа је кренуо и изашао из свог места, да ти земљу претвори у пустош. А твоји градови ће пасти у руине без становника.

⁸ Зато опашите кострет, жалите и кукајте, јер се од нас није окренуо пламен Господњег гнева.

⁹ „И тог ће дана – говори Господ – да нестане срчаности у цару и у главарима. Свештеници ће се ужаснути, а пророци пренеразити.“

¹⁰ А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“

¹¹ У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти.

¹² Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“

¹³ Види! Као облаци он се ваља, као олуја су бојна кола његова и коњи су му од орлова бржи. Тешко нама! Пропадосмо!

¹⁴ Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен. Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?

¹⁵ Јер глас објављује из Дана, најављује невољу из горја Јефремових.

¹⁶ „Обзнаните народима. Ево, најавите Јерусалиму: ’Војници опсадници долазе из далеке земље, да буче покличима против Јудиних градова.

¹⁷ Као стражари на пољу га нападају, опседају га јер се против мене побунио – говори Господ.

¹⁸ Твоји путеви и твоја дела су ти донели ово. Ово је твоја злоба – горко је и до срца ти је проникло.’“

¹⁹ Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.

²⁰ Јављају о разарању за разарањем, јер су сву земљу опустошили. Напречац су опустошили моје шаторе и за час моје завесе.

²¹ Докле ћу да гледам заставу и да слушам звук трубе?

²² „Баш је луд мој народ јер ме не познаје. Они су будаласта, неуразумљена деца. Вешти су да чине зло а не знају да чине добро.“

²³ Кад сам погледао по земљи – пустош и празнина. И на небо – остало без свога светла.

²⁴ Погледао сам брда – а она се тресу; и све узвишице – и оне се љуљају.

²⁵ Погледао сам – а оно нема ни човека, и све су небеске птице одлетеле.

²⁶ Погледао сам – плодна долина је била као пустиња; и сви њени градови су били оборени пред Господом и пред пламеном његовог гнева.

²⁷ Јер говори Господ: „Пустош ће бити по свој земљи, али нећу да је сасвим уништим.

²⁸ Због овога ће земља да тугује и небо ће горе да поцрни. Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати. Не повлачим се од тога.“

²⁹ Од поклича коњаника и стрелаца бежи сав град. Људи се завлаче у честаре и веру се по кршевима. Сваки град је напуштен и у њима нико не пребива.

³⁰ А ти – о, похарана – шта ти радиш? Макар се и облачиш у скерлет, китиш се златним накитом и бојама бојиш своје очи – узалуд се улепшаваш. Презрели су те твоји љубавници и траже ти главу.

³¹ Чујем: звучи као жена у боловима, као врисак првороткиње глас је ћерке сионске. Она сопће и шири руке: „Тешко мени јер сам изнурена, и мој је живот у рукама убица!“