Јеремија 22 - Нови српски превод

Суд над злим царевима Јуде

¹ Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч.

² Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата!

³ Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту!

⁴ Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ.

⁵ А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“

⁶ Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара: „Мени си ти као Галад и врх Ливана, али ћу те стварно претворити у пустињу, у градове расељене.

⁷ Затирача спремам на тебе, све до једног наоружаног! Најбоље ће твоје кедрове посећи и у ватру бацити.

⁸ Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’

⁹ И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“

¹⁰ Не оплакујте мртвог и не жалите за њим! Него горко јецајте за оним што одлази, да се више не врати и не види свој родни крај.

¹¹ Овако каже Господ о Салуму, сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити.

¹² Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.

¹³ Тешко ономе што кућу неправедно кући, и одаје горње, али не по правди; коме сународник ради без накнаде и који не даје трудбенику плату.

¹⁴ Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику и простране горње собе.’ Отвориће за себе прозоре, па кедром облаже и црвеним боји.

¹⁵ Зар ти владаш да би се кедровином разметао? Зар твој отац није и јео и пио, зар није праведно и правично радио, па му је било добро?

¹⁶ Бранио је сиромаха и убогог. И онда је било добро. Не значи ли то познавати мене? – говори Господ.

¹⁷ Али твоје очи и твоје срце не теже ничем сем непоштеном добитку и проливању крви невинога, да би тлачио и изнуђивао.“

¹⁸ Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије: „Неће за њим зажалити: ’Јао, брате мој! Јао, сестро!’ Неће за њим зажалити: ’Јао, господару! Јао његово величанство!’

¹⁹ Сахраниће га као што магарца сахрањују. Одвући ће га и бацити подаље од врата Јерусалима.

²⁰ Попни се на Ливан и вичи! На Васану гласом зајечи и завичи са Аварима, јер су сатрвени сви твоји љубавници.

²¹ А ја сам ти говорио у твом благостању, а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’ И то ти је био пут још од младости твоје – да не слушаш мој глас.

²² Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде, а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство. А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити због свих својих зала.

²³ Ти што седиш на ’Ливану’, угнежден у кедровину: како ћеш стењати кад те спопадну трудови и бол као породиљу!

²⁴ Живота ми мога – говори Господ – све да Јехонија, син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути.

²⁵ Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца.

²⁶ Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети.

²⁷ А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“

²⁸ Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Јехонија? Или је посуда коју нико неће? Зашто су одбачени и он и његово потомство, истерани у земљу која им је туђа?

²⁹ О, земљо! О, земљо! О, земљо, чуј реч Господњу!

³⁰ Овако каже Господ: „Запиши: овај човек је као без порода и неће напредовати за живота свога. Неће напредовати нико од његових потомака, нико неће седети на престолу Давидовом да би поново владао Јудом.