Јеремија 2 - Нови српски превод

Израиљ је заборавио Бога

¹ Дошла ми је реч Господња говорећи:

² „Иди и објави у уши Јерусалима: ’Говори Господ: „Сећам те се по привржености твоје младости и љубави твог вереништва. Ишла си за мном у пустињу, у незасејану земљу.

³ Свет је Израиљ био Господу, првина његовог урода и сви који су га гутали били би криви и пропаст би их стигла – говори Господ.“’“

⁴ Чујте Господњу реч, доме Јаковљев и сви родови Израиљевог дома.

⁵ Говори Господ: „Какву су неправду у мени нашли твоји преци када су се удаљили од мене, ишли за таштином и постали ташти?

⁶ Нису питали: ’Где је Господ који нас је довео из египатске земље, који нас је водио у пустињи, по земљи пустоши и јама, по земљи сушној и мрачној, по земљи којом нико крочио није и у којој нико пребивао није?’

⁷ А ја сам вас довео у земљу воћњака, да једете њено воће и њена добра. И дошли сте и опоганили сте моју земљу, и моје сте наследство претворили у гадост.

⁸ Свештеници нису рекли: ’Где је Господ?’ Они који се баве Законом ме нису познали, и пастири се побунише против мене. Пророци су прорицали уз помоћ Вала и ишли за оним од чега нема користи.

⁹ И још ћу да се парничим с вама – говори Господ – и са децом ваше деце ћу да се парничим.

¹⁰ Јер, пређите на китимска острва и видите, и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите. Видите да ли се овако нешто већ догодило:

¹¹ Да ли је неки народ заменио богове ако они и нису богови? А мој народ је заменио своју Славу за оно од чега нема користи!

¹² О, небеса, ужасните се због овога, згрозите се и опустошите – говори Господ.

¹³ Јер је два зла учинио мој народ: Заборавио је мене, извор свежих вода, и себи исклесао бунаре, напукле бунаре што не држе воду.

¹⁴ Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући? Зашто је постао плен?

¹⁵ На њега ричу лавићи, урличу риком; његову су земљу претворили у пустош, његови градови су порушени и ту више нико не пребива.

¹⁶ Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса обријао теме.

¹⁷ Зар то ниси сам себи урадио напустивши Господа, свог Бога, у време када те је водио путем?

¹⁸ И зато шта ти значи пут египатски да пијеш воду сихорску? И шта ти значи пут асирски да пијеш воду из реке?

¹⁹ Казниће те твоје зло и твоје отпадништво ће те прекорити. Па знај и види, јер је зло и горко што си напустио Господа, свог Бога, и што нема у теби мога страха – говори Господ, Бог над војскама.

²⁰ Јер ја сам одавно скршио твој јарам и твоје сам окове изломио. Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’ И на свакој узвишици, и под сваким зеленим дрветом си полегла као блудница.

²¹ А ја, ја сам те посадио као племениту лозу, баш поуздано семе. И како си ми се променила и изродила у вињагу?

²² Све и да се шалитром переш и да прибавиш много цеђи, штрчаће флека твоје кривице преда мном – говори Господ Бог.

²³ Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена и нисам ишла Валима?’ Сагледај своје трагове у долини и схвати шта си урадила. Ти си млада и брза камила што тумараш којекуда;

²⁴ млада магарица навикла на дивљину што у својој жудњи њуши ветар. И ко ће да је врати кад је у терању? Неће малаксати сви који је траже, јер ће је пронаћи у њеном месецу.

²⁵ Не дозволи да ти нога буде боса, да ти грло буде суво. Али ти си рекла: ’Ништа од тога! Не, јер волим туђе богове и ићи ћу за њима.’

²⁶ Као лопов што се стиди када га ухвате, тако ће да се осрамоти дом Израиљев. Они – његови цареви, његови главари, његови свештеници и његови пророци –

²⁷ који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’ И камену: ’Ти си ме родио!’ Јер су мени окренули леђа а не лице, а у време своје пропасти ће рећи: ’Устани и спаси нас!’

²⁸ Па где су твоји богови које си направио за себе? Нека устану ако могу да те спасу у време твоје пропасти. Јер, колики је број твојих градова – о, Јудо – толико је твојих богова.

²⁹ Зашто се парничите са мном? Па сви сте се ви побунили против мене – говори Господ.

³⁰ Узалуд сам ударао твоје синове јер нису прихватили карање, а твој је мач прогутао твоје пророке као кад лав прождире.

³¹ О, нараштају, размотрите реч Господњу: Зар сам Израиљу био пустиња или земља мрклог мрака? Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се па нећемо поново да ти дођемо’?

³² Заборавља ли девица свој накит и невеста свој појас? А мој народ заборавља мене данима без броја.

³³ Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав, да си и покваренице научила својим путевима!

³⁴ Још се и крв нашла на твојим скутима, све животи убогих и невиних, иако их ниси затекла док проваљују. Али за све то ти кажеш:

³⁵ ’Ја сам недужна! Његов се гнев свакако одвратио од мене.’ И ево, спорићу се с тобом јер говориш: ’Сагрешила нисам.’

³⁶ Зашто тако тумарајући мењаш свој пут? И од Египта ћеш се застидети као што си се застидела Асирије.

³⁷ И од њега ћеш да одеш с рукама својим на глави својој, јер је Господ одбацио твоје узданице да због њих не напредујеш.