Јеремија 15 - Нови српски превод

¹ Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду.

² А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ: У смрт, ко је за смрт; под мач, ко је за мач; у глад, ко је за глад; у изгнанство, ко је за изгнанство.’

³ Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане.

⁴ Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.

⁵ О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?! Ко ће да те пожали и ко да ти сврати и упита те за здравље?

⁶ Ти си мене напустио – говори Господ – устукнуо си, а ја ћу замахнути руком на тебе и разорићу те. Уморило ме је да ти попуштам.

⁷ Развејаћу их вилама на вратима земље. Побићу децу мом народу, сатрћу их јер се не кају због својих путева.

⁸ Више него морског песка биће преда мном удовица, мајки младића против којих ћу довести затирача усред дана. Учинићу да се изненада на њих стровале мука и ужас.

⁹ Клонула је она што је седморо родила, дах је испустила, сунце јој је зашло још за дана. Посрамљена је, зацрвенела се, а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља – говори Господ.“

¹⁰ Куку мајко, што си ме родила! Човек сам неслоге, човек око ког се гложи цела земља! Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали, а сваки ме проклиње.

¹¹ Господ одговори: „Ослободићу те заиста за твоје добро. Заиста ћу дати да те непријатељ моли у време погрома и у време невоље.

¹² Сломи ли ко гвожђе, гвожђе са севера и бронзу?

¹³ Твоја добра и имања твоја дајем као плен, у бесцење, за све твоје грехе по свим твојим границама.

¹⁴ Предаћу те непријатељима твојим у земљи коју не знаш, да им служиш; јер мој гнев је ватру запалио и против тебе она букти.“

¹⁵ О, Господе, ти знаш, ти ме се сети. Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње. Не дај да ме збрише спорост твога гнева. Ти знаш да за тебе трпим ругло.

¹⁶ Твоје речи су се нашле и ја сам их појео! Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу! Јер, твоје је име призвано на мене, о, Господе, Боже над војскама!

¹⁷ Ја не седим у друштву весељака и не веселим се. Седим сам, баш због руке твоје, јер си ме јарошћу преплавио.

¹⁸ Зашто моме болу нема краја? Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена? А ти си ми стварно као поток непостојан, вода што пресуши.

¹⁹ И зато овако каже Господ: „Ако се вратиш, излечићу те и преда мном ћеш стајати. И ако раздвојиш вредно од безвредног бићеш као моја уста. И они ће се окретати теби али ти не смеш да се окрећеш к њима.

²⁰ Направићу од тебе утврђени бронзани зид за народ овај. Бориће се против тебе, али те неће надвладати. Јер ја сам с тобом да те спасем и избављам – говори Господ.

²¹ Избавићу те из руку зликоваца! Из шака свирепих откупићу те!“