Јеремија 14 - Нови српски превод

Суша, глад, рат

¹ Јеремији је дошла од Господа порука о суши:

² „Јуда плаче. Градови јој пропадају, а они леже по земљи у црно завијени. Плач Јерусалима се разлеже.

³ Моћници шаљу своје слуге по воду, али када они стигну до чатрња, воде нема. А онда се враћају празних посуда, посрамљени и збуњени, покривених глава.

⁴ Тло је испуцало, јер нема кише у земљи, ратари су посрамљени и покривају своје главе.

⁵ И кошута се оланила у пољу и напустила младо, јер нема траве.

⁶ Дивљи магарци стоје по оголелим висовима и као шакали дахћу. Исколачили су очи јер нема паше.“

⁷ Наше кривице сведоче против нас. А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена, јер су многа наша отпадништва. Против тебе смо сагрешили!

⁸ Надо Израиљева, Спаситељу његов у часу невоље! Зашто си попут дошљака у земљи и путника што би тек успут да преноћи?

⁹ Зашто си као сметен човек, као јунак немоћан да спасе? А ти си међу нама, о, Господе, и твоје је име призвано на нас. Не напуштај нас!

¹⁰ Ево шта каже Господ овом народу: „Они баш воле да лутају, не спутавају у томе кораке своје. И Господ их није прихватио и сада се сећа њихових кривица и казниће њихове грехе.“

¹¹ Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа.

¹² Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“

¹³ А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“

¹⁴ Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу.

¹⁵ Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади!

¹⁶ А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.

¹⁷ И ову ћу поруку још да им кажем: ’Роне сузе очи моје и ноћу и дању без престанка, јер је девица мог народа разорена великим разарањем. Јако је рањена.

¹⁸ Ако одем у поље – тамо мачем поклани! Ако одем у град – тамо од глади болесни! И пророк и свештеник тумарају земљом и ништа не схватају.’“

¹⁹ Зар си Јуду сасвим одбацио? Да ли ти је Сион души мрзак? Зашто си нас ударио и нема нам оздрављења? Надали смо се миру – а ничег доброга; и времену оздрављења – а оно страва!

²⁰ Господе, ми смо свесни наше опакости и кривице наших предака, јер смо ти згрешили.

²¹ Не презри нас због свог имена! Не понизи престо своје славе. Сети се свог савеза са нама и немој га раскинути.

²² Да ли неки од идола других народа шаљу кишу? А небеса зар дају пљускове? Зар ниси то ти, Господе наш Боже? Ти све то чиниш и ми те жељно ишчекујемо.