Изреке 9 - Нови српски превод

Позив мудрости и лудости

¹ Мудрост је кућу своју сазидала и за њу седам стубова исклесала.

² Поклала је своју стоку, вино своје зачинила, своју трпезу поставила;

³ послала је слушкиње своје и позива са највиших градских места:

⁴ „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“ А безумноме говори:

⁵ „Дођите, једите моју храну и пијте вино које сам зачинила!

⁶ Оканите се лаковерја и живећете, напредујте разумним путем.“

⁷ Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује, себи шкоди онај ко кори зликовца.

⁸ Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео, прекоревај мудрог и волеће те.

⁹ Реци мудром и биће мудрији, поучи праведнога и ученији ће бити.

¹⁰ Мудрост отпочиње богобојазношћу и знање познавањем Светог.

¹¹ Са мном ће се дани твоји умножити и година твог живота биће много.

¹² Ако си мудар, мудар си за своје добро, а ако си подсмевач, то ти је на терет.

¹³ Безумље је жена горопадна, лаковерна и ничем поучена.

¹⁴ Она седи на вратима своје куће, на градским узвишењима,

¹⁵ довикује онима што путем пролазе и стазама својим право иду:

¹⁶ „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“ А безумноме говори:

¹⁷ „Слатке ли су украдене воде, укусан ли је хлеб из потаје!“

¹⁸ Али он не зна да су тамо покојници, да су њене званице у дубинама Света мртвих.