Исаија 6 - Нови српски превод

Бог позива Исаију

¹ Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм.

² Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео.

³ Они су клицали један другом и говорили: „Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове!“

⁴ Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.

⁵ На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“

⁶ Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника.

⁷ Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“

⁸ Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“ А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“

⁹ Он је на то рекао: „Иди и реци том народу: ’Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.’

¹⁰ Отежај салом том народу срце, оглуви уши његове, ослепи очи његове, док прогледају очи његове, и прочују уши његове, и разбере срце његово, и покаје се и исцели га.“

¹¹ Тада сам рекао: „Докле, Господару?“ Одговорио је: „Док су туробни градови без становника, и куће без човека, и туробне њиве за пустошење,

¹² и Господ отера људство, и велико разарање буде у самој земљи.

¹³ Па остане ли у њој десетина, и она ће се вратити. И биће спаљен као брест, и као храст који је оборен до пања свога. Потомство свето из пања његовог.“