Исаија 58 - Нови српски превод

Беседа о посту

¹ Вичи колико те грло носи! Немој се устезати. Слично рогу глас свој подигни, и народу мом злочине његове објави, и дому Јаковљевом грехе његове.

² А мене дан за даном траже и познавању путева мојих жуде, као пук што делује по правди и пресуде Бога свога не занемарује. Ишту од мене праведност на суду, за близином Божијом жуде.

³ ’Зашто смо постили, кад ти не видиш? Зашто смо мучили душу своју, а ти не знаш?’ Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће, а све ваше раднике тлачите.

⁴ Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали, да бисте злехудога песницом ударали. Немојте као данас постити, онда ће се на висинама чути глас ваш.

⁵ Зар је такав пост што сам га изабрао, дан кад мучи човек душу своју, да се главом својом савија ничице као рогоз, и кострет и пепео проспе под себе? Зар ћеш то постом звати и даном што је Господу по вољи?

⁶ Није ли ово пост што сам га изабрао: одрешити везе над злехудим, развезати у јарам свезане, дати слободу потрвенима, и сваки јарам да буде изломљен?

⁷ Није ли да уделиш хлеб свој гладноме, да у дом доведеш бескућника, кад видиш гола да га оденеш, и од родбине своје да се не кријеш?

⁸ Тада ће као зора сијати светлост твоја и здравље ће твоје брзо бујати, и правда ће твоја испред тебе ићи, а слава Господња ће те пратити.

⁹ Кад повичеш, Господ ће одговорити; завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’ Ако из своје средине уклониш јарам, прст претећи и беседу преступничку,

¹⁰ и због гладног се узбуди твоја душа, и наситиш душу намучену; тада ће се светлост твоја подићи у тами, и тамнина твоја биће као подне.

¹¹ И Господ ће те водити без престанка, и по сухим тлима наситиће ти душу, и кости ће твоје гипкијима учинити; и бићеш као врт заливан и као студенац чије воде усахнути неће.

¹² И вековне развалине саградиће за себе, утемељене од колена до колена, а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’, ’Обновитељ друмова према насељима.’

Запис о суботи

¹³ Ако одвратиш своју ногу од суботе, да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа, и да суботу назовеш милином, светињу Господњу прослављеном, а славу његову одвојеном од послова, да на својим путевима не обављаш што ти се прохте, и да не говориш непромишљене речи;

¹⁴ тада ће ти омилити оно што је Господње, пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи, па ћу те хранити оним што си наследио од Јакова, претка твојега – јер су то казала уста Господња.“