Исаија 49 - Нови српски превод

О слузи Господњем, Песма друга

¹ Чујте мене, острва! Послушајте ме, народи далеки! Господ ме је позвао чим сам се родио, моје име је споменуо од утробе материне,

² и начинио је уста моја као оштар мач, сеном своје руке он ме је заклонио, у глатку ме стрелу претворио, у тоболцу своме он ме је сакрио.

³ Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга, у ком ћу постати поносан.’

⁴ А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност, и испразно упињао снагу своју. Ипак, правда је моја код Господа, и учинак мој код Бога мојега.’

⁵ И сад говори Господ који ме је пре рођења слугом својим начинио, да му Јакова повратим и да му се Израиљ сабере. И прославићу се у очима Господњим, и Бог мој ће бити снага моја.

⁶ И рече: ’Неважно је да ми будеш слуга, да подигнем племе Јаковљево, и да вратиш остатке Израиљеве, него ћу те одредити да будеш светлост пуцима, да будеш спасење моје до краја земље.’“

Песма о славном повратку

⁷ Говори Господ, Откупитељ Израиљев, Светитељ његов, оном коме презиру душу, на кога се гади пук, слузи насилницима: „Видеће цареви и устаће главари, и клањаће ти се због Господа који је веран, Светитеља Израиљева који те је изабрао.“

Обнова Израиља

⁸ Говори Господ: „У време повољно сам те услишио, и у дан спасења сам ти помогао, и саздао сам те и поставио те за савез с народом, за подизање земље, за убаштињење разорених баштина,

⁹ за реч утамниченима: ’Изађите!’, и онима који су у тами: ’Покажите се!’ На путевима ће се напасати, и по свим висоравнима биће паша њихова.

¹⁰ Неће бити ни гладни ни жедни, и неће их мучити ни суша ни сунце, јер ће их водити онај који им се смиловао, и довешће их на изворе водене.

¹¹ И претвориће све горе моје у пут, и уздићи ће моје друмове.

¹² Ево, неки долазе из далека, и, гле, неки са севера и са запада, а неки из земље Синим.“

¹³ Кличите, небеса, и весели се, земљо! Подвикујте, планине, раздрагано! Зато што Господ теши народ свој, и смиловаће се на невољнике своје.

¹⁴ А Сион рече: „Напустио ме Господ“ и „Господар ме је заборавио.“

¹⁵ „Може ли жена заборавити своје одојче, да се не смилује на сина утробе своје? Ако би нека и заборавила, ја пак тебе заборавити нећу.

¹⁶ Ево, на оба длана сам те урезао, зидови твоји преда мном су свагда.

¹⁷ Градитељи твоји журе, рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.

¹⁸ Осврни се и погледај око себе, сви се они сабирају, к теби долазе. Живота ми мога – говори Господ – свима ћеш се њима као хаљином оденути, и као невеста њима украсити.

¹⁹ Рушевине своје и развалине своје, и земљу похарану своју сад подешаваш за становање, и зато ће се удаљити који те затиру.

²⁰ Поново ће ти говорити на уши синови којих си била лишена: ’Тесно ми је место; помери се и настанићу се.’

²¹ И говорићеш у срцу своме: ’Ко ми је ово родио? А ја сам била без деце и плода, прогнана и одбачена, а ове, ко је одгајио? Ето, ја сам остала сама; ови, откуда су они?’“

²² Говори Господар Господ: „Ево, руком својом машем пуцима и заставу своју подижем народима. Па ћу вратити синове твоје на груди, и донећу ћерке на плећима.

²³ И цареви ће о теби бринути, и кнегиње њихове биће твоје дојкиње. Клањаће ти се до земље и прашину с ногу твојих лизаће. И знаћеш да сам ја Господ. Неће се постидети који се уздају у мене.“

²⁴ Може ли се јунаку плен запленити, или да заробљеник побегне од ужасника?

²⁵ Ипак, говори Господ: „Јунаку ће бити заплењен заробљеник и плен ће побећи од ужасника, а са онима који се с тобом споре спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.

²⁶ А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје, и као младим вином опијаће се крвљу својом. И знаће тело свако да сам ја, Господ, Спаситељ твој, и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“