Исаија 43 - Нови српски превод

Ослобођење јеврејског народа

¹ Сада говори Господ, који те је створио, Јакове, који те је начинио, Израиљу: „Не бој се, јер ја сам те откупио, по имену те позвао: ти си мој.

² Кад преко воде прелазиш, ја сам с тобом; преко река, неће те преплавити. Прођеш ли кроз ватру, нећеш изгорети, и пламен те опалити неће,

³ јер ја сам Господ, Бог твој, Израиљев Светитељ, твој Спаситељ. Да тебе откупим, дајем Египат; уместо тебе дајем Куш и Севу.

⁴ Јер ти си драгоцен у мојим очима, цењен си и ја те волим. Зато и дајем човека уместо тебе, и народе трампим за живот твој.

⁵ Не бој се, јер ја сам с тобом. Са истока ћу потомство твоје довести, и са запада ћу те сакупити.

⁶ Рећи ћу северу: ’Дај ми!’ и југу: ’Не задржавај га!’ Синове моје доведи издалека, и ћерке моје с краја земље,

⁷ сваког ко се именом мојим зове, и кога сам на славу своју створио, замислио га, па га начинио.

Господ је једини Бог

⁸ Изведи народ слеп, премда има очи, и глув, премда има уши.

⁹ Нека се заједно саберу сва племена, и нека се сакупе народи. Је ли ко од њих ово најавио, и од давнина нам предсказао? Нек доведу своје сведоке и оправдају се. Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’

¹⁰ Ви сте сведоци моји – говори Господ – и слуге моје које сам изабрао, да бисте знали и мени веровали, и схватили да сам то ја. Пре мене ниједан бог саздан не би, а неће ни после мене бити.

¹¹ Ја, ја сам Господ, осим мене спаситеља нема.

¹² Ја сам најавио и спасао и предсказао, и међу вама туђинаца нема! А ви сте сведоци моји – говори Господ – и ја сам Бог.

¹³ Од вечности ја то јесам, и нико из моје руке избавити неће. Учинићу, а ко ће изменити?“

Бог ће уништити Вавилон

¹⁴ Говори Господ, ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ: „Вас ради послао сам према Вавилону, и оборићу бегунце, све њих; а Халдејци ће клицати у лађама.

¹⁵ Ја сам Господ, ваш Светитељ, Израиљев створитељ, ваш цар!“

Нови излазак

¹⁶ Говори Господ, који начини пут по мору, и по водама силним пролаз,

¹⁷ који је извео бојна кола и коње, војску и јунаке заједно, и они падоше да више не устану, згаснуше, као фитиљ утрнуше:

¹⁸ „Не спомињите оно што је давнашње, не мислите на оно што је застарело.

¹⁹ Ево, чиним нешто ново; већ настаје, зар не опажате? Да, направићу пут у пустињи, и реке у пустоши.

²⁰ Славиће ме звери пољске, шакали и нојеви млади, јер сам дао воду у пустињи, реке у пустари, да напојим свој народ, изабраника својега.

²¹ Овај народ што сам га себи саздао, казиваће мени похвалу.

Незахвалност Божијег народа

²² Али ти мене ниси призивао, Јакове; досадио сам ти, Израиљу!

²³ Ниси ми приносио овцу на свеспалницу, ниси ме прослављао приносећи жртве; а ја те нисам терао да приносиш приносе, нити сам ти досађивао да ми кадиш;

²⁴ ниси ми за новац куповао мирисни штапић; ниси ме ситио салом својих жртава; него си ме оптерећивао својим гресима, досађивао си ми својом кривицом.

²⁵ А ја, ја сам тај, себе ради бришем твоје преступе, и не спомињем твоје грехе.

²⁶ Подсети ме, спорићемо се заједно, сабери се да се оправдаш.

²⁷ Прво је сагрешио отац твој, а од мене су се одметнули посредници твоји.

²⁸ И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта, те Јакова изручити проклетству, а Израиља порузи.