Исаија 42 - Нови српски превод

О слузи Господњем. Песма прва. Део први.

¹ Ево Слуге мога, коме сам потпора, изабраника мога, миљеника душе моје. На њега сам Духа свога излио да доноси правду народима.

² Он не виче, нити буку прави, на улици гласа свог не диже.

³ Он не ломи трску напукнуту, нити гаси фитиљ који тиња, него он доноси право истинито.

⁴ Он не тиња, нити сломљен бива док на земљи право не успостави, а острва су жедна његовог Закона.“

О слузи Господњем. Песма прва. Део други.

⁵ Говори Бог Господ, који је створио и разастро небеса, који је раширио земљу и растиње њено, који даје дисање народима по њој, и дух бићима која ходају по њој:

⁶ „Ја, Господ, у правди сам те позвао, и за руку те ухватио; и тебе чувао и тебе поставио за савез народу, за светлост племенима,

⁷ да отвориш очи слепима, да изведеш из затвора сужње, из тамнице оне што у тами живе.

⁸ Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје другом дати нећу, нити части своје киповима.

⁹ Што је од искона, гле, то долази; и новости ја већ најавих, пре него се збуду чиним да чујете.“

Победничка песма

¹⁰ Певајте Господу песму нову, славу његову од краја земљиног, који морем силазите и што је по њему, острва и сви становници њини.

¹¹ Нека се ускомеша пустиња и градови њени, нека одјекују насеља кедарска, нека подвикују становници Селе, нека кличу с горских врхова,

¹² Нека славу своју дају Господу, и хвалу му најављују по острвима.

¹³ Као јунак Господ ступа, као ратник он се разјарио, Он кликће и уз то виче, на непријатеље се своје устремио.

¹⁴ „Од давнина сам ћутао, глув се правио, уздржавао, сад вичем као породиља, дахћем и издишем уједно.

¹⁵ Сасушићу горе и брегове, и спарушити све биљке по њима, и претворити реке у вртаче, и мочваре ја ћу исушити.

¹⁶ Слепе људе водићу путем што га не познају, упутићу их на стазе што их не познају. Пред њима ћу таму у светлост претворити, а џомбе у зараван. Те ћу ствари учинити и нећу оклевати.

¹⁷ У великом стиду ће узмаћи који се у резане кипове уздају, који ливеним ликовима говоре: ’Ви сте богови наши.’

Песма о заслепљености

¹⁸ Чујте, глуви! И прогледајте, слепи, да видите!

¹⁹ Ко је слеп, ако не мој слуга? Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем? Ко је слеп као намирени и слеп као слуга Господњи?

²⁰ Много си видео, али ниси марио; уши отворене али нико не слуша.“

²¹ Господу се свидело због праведности његове да узвелича Закон и почаст му да.

²² А народ је овај опљачкан и оплењен, у пећине сви су они затворени, у затворе склоњени. Плене их, а нико да их избави; отимају им, а нико да каже: „Врати!“

²³ Ко од вас мари за то? Ко се нагао и слуша унапред?

²⁴ Ко је пљачкашу изручио Јакова и отимачима Израиља? Није ли то Господ, против ког смо грешили, чије путеве нису хтели да следе, и чији Закон нису слушали?

²⁵ Зато је он на њега излио јарост гнева својега и насиља ратна; пламен га је одасвуд окружио, али он ни то није схватио; и спалио га је, али он ни то није озбиљно узео.