2. Mojsijeva 33 - Нови српски превод

Народ напушта гору Синај

¹ Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’

² А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце

³ и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“

⁴ Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит.

⁵ Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“

⁶ Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив.

Шатор од састанка

⁷ Мојсије је узео шатор и поставио га далеко изван табора. Назвао га је шатор од састанка. Ко год је хтео да тражи вољу Господњу, одлазио би у шатор од састанка који се налазио изван табора.

⁸ А када би Мојсије одлазио у шатор, сав народ би устајао и свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док овај не уђе у шатор.

⁹ Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб облака би се спуштао и стајао на улазу у шатор, док је Господ разговарао са Мојсијем.

¹⁰ Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора.

¹¹ Господ је разговарао с Мојсијем лицем у лице, као што би неко разговарао са својим пријатељем. Мојсије би се затим вратио у табор. Међутим, његов помоћник Исус, син Навинов, младић, не би напуштао шатор.

Господ пристаје да путује са Израиљцима

¹² Мојсије се обрати Господу: „Ти си ми рекао: ’Поведи овај народ’, али ми ниси објавио кога ћеш послати са мном. Ти си такође рекао: ’Познајем те по имену, и ти си нашао наклоност преда мном.’

¹³ Ако сам, дакле, нашао наклоност пред тобом, откриј ми своје путеве да бих те познавао и да бих и даље налазио твоју наклоност. Узми у обзир да је овај народ твој народ.“

¹⁴ Господ на то рече: „Ја лично ћу поћи с тобом, и тако те успокојити.“

¹⁵ Мојсије рече: „Ако ти лично не пођеш са нама, не изводи нас одавде горе.

¹⁶ Како ће се знати да сам нашао наклоност пред тобом, ја и твој народ, ако не по томе што ћеш поћи са нама? По томе ћемо се разликовати, ја и твој народ, од свих других народа на земљи.“

¹⁷ Господ рече Мојсију: „Учинићу све што си тражио, зато што си нашао наклоност преда мном и зато што те познајем по имену.“

¹⁸ Мојсије замоли: „Покажи ми своју славу.“

¹⁹ „Учинићу да моја доброта прође поред тебе – рече Господ – и изговорићу пред тобом своје име Господ. Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.

²⁰ Моје лице не можеш видети – рече – јер ниједан човек ме не може видети и остати у животу.“

²¹ Господ рече: „Ево, овде код мене је једно место; стани на ову стену.

²² Кад моја слава буде пролазила, ставићу те у процеп стене и заклонити те својом руком док не прођем.

²³ Онда ћу склонити своју руку, па ћеш ме видети с леђа. Но, моје лице се не може видети.“