1. Солуњанима 2 - Нови српски превод

Павлова служба у Солуну

¹ Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.

² Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу.

³ Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера,

⁴ већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.

⁵ Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате.

⁶ Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других.

⁷ И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу.

⁸ Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели.

⁹ Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.

¹⁰ Сведоци сте, као и сам Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете.

¹¹ Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу,

¹² храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.

¹³ Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.

¹⁴ И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја.

¹⁵ Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима,

¹⁶ бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.

Павлова жеља да види Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо.

¹⁸ Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио.

¹⁹ Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви?

²⁰ Јер ви сте наша слава и наша радост!