1. Самуило 3 - Нови српски превод

Бог позива Самуила

¹ А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.

² Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види.

³ Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији.

⁴ Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“

⁵ Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.

⁶ Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“

⁷ Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.

⁸ Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.

⁹ Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.

¹⁰ Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“

¹¹ Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима.

¹² У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја.

¹³ Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао.

¹⁴ Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“

¹⁵ Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење.

¹⁶ Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“ Овај одговори: „Ево ме.“

¹⁷ Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“

¹⁸ Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“

¹⁹ Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена.

²⁰ Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег.

²¹ Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.