1. Mojsijeva 21 - Нови српски превод

Исаково рођење

¹ Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао.

² Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао.

³ Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак.

⁴ Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио.

⁵ Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак.

⁶ Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“

⁷ Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“

Агара и Исмаило отерани

⁸ Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу.

⁹ Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку.

¹⁰ Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“

¹¹ Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син.

¹² Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака.

¹³ Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“

¹⁴ Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.

¹⁵ Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун,

¹⁶ а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.

¹⁷ Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи.

¹⁸ Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“

¹⁹ Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.

²⁰ Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом.

²¹ Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.

Савез између Аврахама и Авимелеха

²² У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш.

²³ Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“

²⁴ Аврахам одговори: „Заклињем се!“

²⁵ Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле.

²⁶ Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“

²⁷ Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез.

²⁸ Онда је издвојио седам јагањаца из стада.

²⁹ Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“

³⁰ Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“

³¹ То место се зове „Вир-Савеја“, јер су се тамо обојица заклела.

³² Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску.

³³ А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога.

³⁴ Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.