1 Jovanova 3 - Нови српски превод

Деца Божија

¹ Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега.

² Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте.

³ И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он сам чист.

⁴ Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње.

⁵ Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха.

⁶ Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.

⁷ Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је сам Христос праведан.

⁸ Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска.

⁹ Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога.

¹⁰ По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

¹¹ Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“

¹² Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна.

¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи.

¹⁴ Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти.

¹⁵ Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.

¹⁶ Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу.

¹⁷ Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу?

¹⁸ Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.

¹⁹ По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом,

²⁰ ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све.

²¹ Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом,

²² па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно.

²³ Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио.

²⁴ Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.