Psalmi 69 - Biblija Stari i Novi zavjet

Upravitelju pjevačkoga zbora, po napjevu: „Ljiljani” od Davida.

¹ O, Gospode, spasi me, vode mi dođoše do grla!

² Bez oslonca tonem u jamu tamnu, upadoh u duboke vode i valovi me prekriše.

³ Iznemogao sam od zapomaganja, grlo mi trošno i suho, a oči presahle čekajući Boga.

⁴ Ima ih više nego dlaka na glavi; toliko je onih koji me bezrazložno preziru. Silni su oni koji mi priželjkuju propast, oni koji me lažima svojim napadaju. Zar sad moram vraćati ono što ukrao nisam?

⁵ O Bože, Ti poznaješ bezumnost moju, nisu pred Tobom skriveni grijesi koje učinih.

⁶ Ne daj da se zbog mene posrame oni koji se Tebi nadaju, o Gospode nad vojskama. Neka se kroz mene ne ponize oni koji Tebe traže, Bože Izraela.

⁷ Zbog Tebe sam trpio poniženje, tako mi lice prekri sramota,

⁸ postao sam stranac braći vlastitoj, tuđinac sinovima majke svoje,

⁹ jer revnost za Tvojim domom me posve obuzela, a prijekor onih koji Tebe kore pade na me.

¹⁰ Kada sam jaukao i postio, i to mi se zaračuna kao ruglo,

¹¹ i kada sam samo kostrijet nosio, postadoh im podsmijeh i igračka.

¹² Oni što u kapijama sjede govore o meni, pijanci pjesme o meni sastavljaju,

¹³ no, Tebi se molim Gospode, u sili Svoje postojane ljubavi mi odgovori, po milosti Tvoga spasenja.

¹⁴ Izbavi me iz blata da ne potonem, daj da se spasim od dušmana i voda dubokih,

¹⁵ da me ne prekriju valovi i ne proguta dubina, da bezdan ne zaklopi usta nada mnom!

¹⁶ Počuj me, Gospode, jer dobra je ljubav Tvoja postojana; obrati se meni po silnoj milosti Svojoj.

¹⁷ Ne krij lice od sluge Svoga; u nevolji sam, brzo me usliši!

¹⁸ Približi se duši mojoj, spasi me; iskupi me zbog neprijatelja mojih!

¹⁹ Ti poznaješ moje ruglo, sramotu i nečast, svi moji dušmani su Ti znani.

²⁰ Sramota mi je srce slomila, patim, tražio sam milost, ali je nije bilo, vapio za tješiteljem, ali ne nađoh nikoga.

²¹ Otrov mi mjesto hrane pružiše, a kiselog vina za piće.

²² Neka im vlastiti sto postane zamka, neka ih uhvati kada se najmanje nadaju.

²³ Neka im oči potamne da ništa više ne vide, i neka im udovi zauvijek posrću.

²⁴ Srdžbu Svoju izlij na njih, neka ih obuzme žar gnjeva Tvoga,

²⁵ neka im se tabori opuste, da niko ne stanuje u šatorima njihovim.

²⁶ Jer oni progone onog kojeg pokaraš i umnožavaju bol onome koga raniš.

²⁷ Na njihove grijehe krivnju dodaj, ne dopusti da zađu u pravdu Tvoju.

²⁸ Daj da budu izbrisani iz knjige živih, neka njihova imena ne budu pokraj pravednika!

²⁹ Ali ja sam siromah i jadnik, Gospode, neka me uzvisi spasenje Tvoje!

³⁰ Slavit ću Božije ime pjesmom, uzvisit Ga svojom hvalom!

³¹ Bit će to milije Gospodu, no bik i junac s papcima i rogovima.

³² A ponizni će se radovati kad ugledaju ovo; neka vam se srca vesele, vama što Boga tražite,

³³ jer Gospod sluša sirotinju i ne mrzi sužnjeve iz naroda Svog.

³⁴ Neka Ga slave zemlja i nebo, more i sve što u njemu živi!

³⁵ Jer Bog će spasiti Sion, gradove Judine podignuti, a narod će tamo stanovati i baštinu imati;

³⁶ naslijedit će ih potomci sluga Njegovih, oni koji hvale ime Njegovo živjet će tamo!