Psalmi 10 - Biblija Stari i Novi zavjet

¹ Gospode, zašto koračaš tako daleko, što se kriješ u danima nevolje?

² Od oholosti bezbožnika strada jadnik; neka se sami uhvate u zamke koje postaviše.

³ Jer bezbožnik slavi požudu srca svoga i pohlepni proklinje i ogovara Gospoda.

⁴ Oholi bezbožnik za Boga ne mari, grešnik Ga ne traži; i svaka mu je misao: „Nema Boga.”

⁵ Ima uspjeha u svemu što čini, uzvišeni sud je za njega daleko, ismijava sve neprijatelje svoje.

⁶ U srcu svome zbori: „Nikada se neću spotaći, vazda će ovako biti i zlo me neće snaći.”

⁷ Usta su mu puna kletvi, prevara i lukavstva, a pod jezikom krije zlobu i nesreću.

⁸ U zasjedi vreba po selima, krišom ubija nevine, očima jadnike vreba.

⁹ Skriven vreba poput lava u visokoj travi, leži u potaji da slabog ulovi, hvata ga i u mreži odvlači.

¹⁰ Tako bespomoćni stradaju, bivaju smrvljeni, padaju pod silom njegovom.

¹¹ Potom u srcu svome progovara: „Bog je to zaboravio, skrio je Svoje lice i nikada ovo neće vidjeti!”

¹² Ustani, o Gospode! Digni, o Gospode, ruku Svoju! Ne zaboravi na muke i patnje jadnika!

¹³ Zašto da bezbožnik skrnavi Boga i u srcu pomišlja: „Ne! Ja neću biti kažnjen.”

¹⁴ Ti to vidiš! Jer znaš za jad i nevolju, u ruci je Svojoj mjeriš. Ti si nada nemoćnih i jedino utočište sirotih i slabih.

¹⁵ Slomi ruku bezbožnika i grešnika! I zlobu njegovu kazni dok potpuno ne iščezne.

¹⁶ Jer Gospod je kralj dovijeka, i bezbožnici iščeznuše iz zemlje Njegove.

¹⁷ O Gospode, čuo si vapaj nemoćnih, osnaži srca njihova i uho im Svoje prikloni.

¹⁸ Ti potlačenom i sirotom poklanjaš pravdu, da nijedan čovjek na zemlji tlačitelj ne bude.