Postanak 49 - Biblija Stari i Novi zavjet

Jakovljevi blagoslovi

¹ I Jakov pozove svoje sinove sebi i reče: „Dođite k meni da vam kažem šta će vas snaći u danima budućim!

² Skupite se i slušajte, o sinovi Jakovljevi, Izrael vi počujte, oca svoga!

³ Rubene, sine prvorođeni, snago moja, prvjenac si snage moje muškosti izvrsne si časti, moći divne!

⁴ Poput vode ključale si bio, prvenstvo imati nećeš! Jer se na ležaj oca svoga pope i krevet moj oskrnavi tako.

⁵ Simeon i Levi su braća; oružje nasilničko ljuto, mačevi su njihovi.

⁶ Duša mi ne priđe savjetu tajnom nit' mi čast prista sa skupom tim. Jer ljude pogubiše u srdžbi svojoj, i bikove osakatiše u nemaru tome;

⁷ neka je prokleta srdžba njihova jer nagla je kako i gnjev taj, oštar što je i ljut. Razdijelit ću ih pod Jakovom i rasut po Izraelu!

⁸ Tebe Juda, hvalit će braća tvoja! Ruka će tvoja za vratom biti neprijatelja svih tvojih; pred tobom će se klanjati sinovi oca tvoga!

⁹ Juda je lav mladi; obdaren plijenom se uzdižeš o sine moj. On je vrebao i ležao poput lavice; ko se usuđuje da ga budi?

¹⁰ Žezlo neće odmicati od Jude nit' palica vladarska mu od nogu, dok ne stigne Onaj kome pripada kome će se narodi pokoravati;

¹¹ magarce će svoje za lozu vinovu vezati i mlado magarice njegove za lozu plemenitu; haljine će svoje u vinu on sapirati, i ogrtač svoj utapati u grožđa krv.

¹² Oči su mu tamnije no vino, a zubi bjelji no mlijeko.

¹³ Zebulon će na pučini morskoj živjeti, tamo gdje brodovi pristaju i uz Sidon će međiti.

¹⁴ Jisakar je magarac, kostiju jakih što u tor liježe.

¹⁵ I kad vidi da je mir i zemlja blaga, ramena svoja spušta da teret nosi i sluga postane – rada prisilna.

¹⁶ Dan će narodu svome suditi, kao jedan od plemena Izraelova,

¹⁷ Dan će zmija kraj puta biti, guja na stazi, što konja za zglob ujeda, i jahač će pozadi pasti!

¹⁸ O Gospode, čekam spas tvoj!

¹⁹ Jer Gada mnoštvo goni, ali on će ih potisnuti.

²⁰ Iz Ašera, masna hljeba i kraljevskih poslastica će darovati.

²¹ Naftali je košuta lakonoga on stvara riječi divne.

²² Josip je voćka mlada, voćka kraj izvora blaga što grane svoje preko zidova širi.

²³ Iako ga strijelci draže, gađaju ga i boj mu nameću,

²⁴ luk njegov ostaje postojan i ruke mu se ojačaše od dlanova Moćnoga Jakova od imena Pastira, Stijene izraelske,

²⁵ od Boga oca tvoga koji će uz tebe biti, od Svemogućeg koji će te blagosiljati milošću sa nebesa, blagoslovom dubina što dolje počivaju, blaženstvom grudi i krila majčinskoga!

²⁶ Blagoslovi oca tvoga moćniji su no blaženstva praočeva mojih što domiču do gora vječnih, neka dođu čelu Josipovom nad tjeme izabranog među braćom svojom!

²⁷ Benjamin je vuk grabljivi što jutrom ulov jede a na večeri plijen dijeli!”

²⁸ Ovo je svih dvanaest plemena Izraelovih; i ovo je to što im otac reče i čime ih blagoslovi; i blagosilja svakog posebnim blagoslovom.

Jakovljeva sahrana

²⁹ I on im naredi govoreći: „Pridružit ću se precima svojim, Ukopajte me kod očeva mojih u pećini na polju Efrona, Hetita,

³⁰ u pećini na Makpeli, nasuprot Mamre, u zemlji kanaanskoj, gdje Abraham kupi polje za groblje od Efrona, Hetita.

³¹ Tamo pokopaše Abrahama i ženu njegovu Saru, i Isaka i ženu mu Rebeku, i tamo ja pokopah Leu;

³² i polje bi otkupljeno od Hetita.”

³³ A kada Jakov naredbu svoju izreče sinovima, povuče noge svoje nazad na krevet, izdahne i pridruži se precima svojim.