Postanak 43 - Biblija Stari i Novi zavjet

Drugo putovanje Jakovljevih sinova u Egipat

¹ Ali glad je morila zemlju.

² I kada su pojeli sve žito što donesoše iz Egipta, tad im otac reče: „Pođite i kupite nam opet malo hrane!”

³ A Juda mu odgovori: „Onaj čovjek nam se zarekao i kazao: ‘Nećete vidjeti lica moga ako brat ne bude s vama!’

⁴ Ako brata našeg pošalješ s nama, onda ćemo poći dolje i kupiti hrane.

⁵ A ako ga ne pustiš, onda nećemo ni poći dolje, jer nam je čovjek poručio: ‘Nećete vidjeti moga lica ako brat vas ne bude s vama!’”

⁶ Tad reče Izrael: „Zašto ste mi nanijeli tu muku i čovjeku rekli da imate još jednog brata?”

⁷ A oni odvrate: „Čovjek se podrobno raspitivao za našu rodbinu i pitao nas: ‘Da li vam je otac živ? Imate li još jednog brata?’ A mi mu objasnismo kako je bilo. Zar smo mogli znati da će reći: ‘Dovedite ovamo brata svoga’”

⁸ I Juda reče ocu svome Izraelu: „Daj mi dječaka da možemo poći na put, da preživimo i da ne umremo, mi, ti i djeca naša!

⁹ Ja ću za njega jamčiti, od moje ćeš ga ruke tražiti. Ako ga ne vratim i ne dovedem pred tvoje lice, onda ću krivicu nositi pred tobom čitav život svoj.

¹⁰ Da nismo oklijevali sigurno bi se do sada dva puta vratili!”

¹¹ Tad im reče otac njihov Izrael: „Ako tako mora biti, onda uradite ovako: u svoje vreće stavite najbolje proizvode ove zemlje i odnesite čovjeku na poklon: malo tamjana, malo meda, korijena i smirne mirisne, pistacija i badema.

¹² I novaca ponesite duplo više da novac koji vam bijaše na vrhu vreća vratite: Možda je došlo do zabune.

¹³ I uzmite brata svoga, idite natrag onom čovjeku!

¹⁴ Bog, Svemogući, neka vam podari milost pred tim čovjekom, da vam vrati brata vašeg i Benjamina. A ako je meni ostati bez djece, neka ostanem!”

¹⁵ Tad uzeše poklone i duplo više novca i povedoše Benjamina sa sobom. Otputuju dolje k Egiptu te stanu pred Josipa.

¹⁶ Kad Josip ugleda Benjamina s njima, reče svome upravniku: „Povedi ljude u kuću, zakolji živinče i pripremi obrok, jer će sa mnom ručati!”

¹⁷ I čovjek učini onako kako je Josip naredio i odvede ljude u dom Josipov.

¹⁸ Kad ih uvedoše u Josipovu kuću, oni se uplaše i rekoše: „Uvode nas zbog novca koji je prvi put završio u našim vrećama, kako bi nas napali i savladali te nas zajedno s našim magarcima učinili robovima!”

¹⁹ Zato se pred ulazom u kuću obrate čovjeku koji upravljaše u domu Josipovu

²⁰ te rekoše: „Molim te, gospodaru, već smo jednom bili ovdje da kupimo hrane.

²¹ A kada se vratismo u svoje sklonište i otvorismo vreće gle, novac je ležao kod svakog na vrhu vreće, po vrijednosti isti naš novac.

²² Sada smo ga vratili i drugi novac donijeli kako bismo kupili hrane; ne znamo ko je naš novac stavio u vreće!”

²³ A on im odgovori: „Neka je mir s vama! Ne plašite se! Vaš Bog i Bog vašeg oca je vaše blago stavio u vreće. Novci vaši su bili kod mene!” I on izvede Simeona k njima.

²⁴ I čovjek odvede ljude u kuću Josipovu i dade im vode da noge svoje operu i nahrani magarce njihove.

²⁵ Oni pak spremiše darove, za dolazak Josipov u podne, jer su čuli da će tu ručati.

²⁶ Kad Josip dođe kući, oni mu darove koje su donijeli sa sobom dadoše te se pokloniše pred njim do zemlje.

²⁷ On ih upita za zdravlje i reče: „Da li je dobro vaš stari otac o kojem ste mi pričali? Da li je još živ?”

²⁸ A oni odgovore: „Tvoj sluga, naš otac, dobro je i još je živ!” I poklone se i ničice, iskazujući mu poštovanje.

²⁹ Ali kada Josip podiže pogled svoj i ugleda brata Benjamina, sina majke svoje, upita: „Da li je to vaš najmlađi brat, o kojem ste mi pričali?” I on doda: „Neka prema tebi Bog bude milostiv, sine!”

³⁰ Poslije toga se Josip povuče, jer se bio uznemirio zbog brata svoga i potraži mjesto gdje je mogao plakati. Ode u svoje odaje i tamo zaplaka.

³¹ Zatim opra lice svoje i izađe, savlada se pa reče: „Iznesite jelo!”

³² I njemu donesoše posebno, braći posebno, te posebno donesoše i Egipćanima koji su s njima ručali, jer Egipćani nisu mogli jesti zajedno s Jevrejima, jer to njima bijaše odvratno.

³³ I sjedjeli su pred njim po starini, najstariji a zatim najmlađi, i oni su se zbunjeno zgledali.

³⁴ I naredi da jela ispred njega nose njima, i Benjamina zapadne pet puta više nego ostale. I pili su i veselili se s njim.