Postanak 42 - Biblija Stari i Novi zavjet

Prvo putovanje Jakovljevih sinova u Egipat

¹ Kad je Jakov saznao da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: „Što zurite jedan u drugoga?

² Gle, čujem da u Egiptu ima žita. Idite dolje i kupite nam žita da preživimo i ne umremo.”

³ Tako pođe desetero Josipove braće na put kako bi u Egiptu kupili žita.

⁴ Benjamina pak, brata Josipova, ne posla Jakov s braćom. Reče: „Mogla bi ga kakva nesreća snaći!”

⁵ Tako pođoše sinovi Izraela na put zajedno s drugima, koji su također putovali da bi žita kupili, jer je u zemlji Kanaan vladala glad.

⁶ Josip je bio upravnik zemlje. On je bio onaj koji je prodavao žito svim ljudima u zemlji. Zato braća Josipova dođoše njemu i pokloniše se pred njim, licem k zemlji.

⁷ A kada je Josip vidio braću svoju, prepozna ih, ali se pretvarao da ih ne zna i oštro razgovarao s njima. Upita ih: „Odakle dolazite?” A oni odvrate: „Iz zemlje Kanaan. Došli smo da bismo hrane kupili!”

⁸ Josip prepozna svoju braću, ali oni ne prepoznaše njega.

⁹ I Josip se sjeti snova koje je o njima sanjao te im reče: „Vi ste uhode: došli ste da vidite gdje je zemlja slaba!”

¹⁰ A oni mu odgovore: „Nismo, gospodaru! Tvoje sluge dođoše da hrane kupe!

¹¹ Mi smo svi sinovi jednog čovjeka; pošteni smo; sluge tvoje nikad nisu bili uhode!”

¹² Ali on im reče: „Ne, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba!”

¹³ A oni na to kažu: „Mi, sluge tvoje, smo dvanaestero braće, djeca jednog oca u zemlji Kanaan. Najmlađi je trenutno kad našeg oca, a jednoga više nema.”

¹⁴ Ali Josip im reče: „Tako je kako sam vam rekao: vi ste uhode!

¹⁵ Zato ću vas iskušati. Tako mi faraonova života nećete odavde odstupiti dok ne dođe vas najmlađi brat!

¹⁶ Pošaljite jednog od vas, da dovede brata vašeg, a vi ćete ostati zarobljeni. Tako ćemo spoznati jeste li pošteni. Ako niste, onda ste uhode, faraonova mi života!”

¹⁷ I sve ih zajedno zatvori, na tri dana.

¹⁸ Trećeg dana im Josip reče: „Ako želite ostati živi, učinite sljedeće – jer se ja Boga plašim:

¹⁹ Ako li ste pošteni, ostavite jednog od vas ovdje, a vi ostali pođite i odnesite žita kući da smirite glad porodica svojih.

²⁰ Najmlađeg brata dovedite meni, kako bi se riječi vaše pokazale istinitim, i onda nećete umrijeti!” I oni postupe tako.

²¹ Ali rekoše jedan drugome: „Zaista, grešni smo zbog našeg brata! Jer smo gledali patnju duše njegove dok nas je za milost molio: ali mi ga ne slušasmo. Zato nas je snašla ova nevolja!”

²² Ruben im odgovori: „Zar vam nisam rekao: Nemojte se ogriješiti o dječaka? Ali vi niste htjeli slušati! Zato gledajte, sada se potražuje krv njegova!”

²³ Ali nisu znali da ih Josip razumije, jer je razgovarao s njima preko prevodioca.

²⁴ I on se okrene od njih te zaplače, zatim se ipak vrati i razgovara s njima. Na to odvoji Simeona od njih i sveže ga pred njima.

²⁵ I Josip naredi da im se napune vreće žitom i da se svakom u vreću stavi i novac koji je dao, i da im se dadne hrane za puta. Tako i učine.

²⁶ Tad natovare žito na svoje magarce i krenu.

²⁷ A kada jedan od njih otvori svoju vreću da u skloništu svome magarcu dadne hrane, vidje novac kako leži na vrhu.

²⁸ I on reče braći svojoj: „Novac mi je vraćen, gle, u mojoj je vreći!” Tad se prepadoše i drhteći rekoše: „Šta nam je to Bog učinio!”

²⁹ Ali kada dođoše svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričaju mu sve što se dogodilo i rekoše:

³⁰ „Čovjek, gospodar te zemlje je s nama oštro razgovarao i odnosio se prema nama kao prema uhodama.

³¹ A mi rekosmo: ‘Iskreni smo i nismo uhode!

³² Nas je bilo dvanaestero braće, sinova oca našeg, ali jednoga nema više, a najmlađi je trenutno kod oca našeg u zemlji Kanaan.’

³³ Tad nam reče čovjek, gospodar te zemlje: ‘Ovako ću ispitati da li ste iskreni: Ostavite jednog od vaše braće ovdje i otiđite i uzmite što vam je potrebno za vašu porodicu;

³⁴ i dovedite svog najmlađeg brata meni, kako bih vidio da niste uhode i da ste iskreni! Tada ću vam brata otpustiti i možete nesmetano u zemlji boraviti.’”

³⁵ I kada su ispraznili sve vreće, vidješe da je svaki u svojoj vreći imao novac! Kada oni i otac njihov vidješe novac, prepadoše se.

³⁶ I njihov otac Jakov im reče: „Djecu ste mi moju ukrali! Josipa više nema, Simeona također, a i Benjamina mi hoćete uzeti. Sve me to snađe!”

³⁷ Tad Ruben reče ocu svome: „Možeš ubiti moja oba sina ako ti ga ne vratim! Predaj ga sada u moje ruke, vratit ću ti ga!”

³⁸ Ali on odvrati: „Neka moj sin ne ide dolje, jer brat je njegov mrtav. On mi jedini osta. Desi li mu se nesreća na putu na koji idete, od tuge biste moje sijede kose poslali u carstvo mrtvih.”