Postanak 27 - Biblija Stari i Novi zavjet

Jakov i blagoslov

¹ Kada je Isak već bio ostario i kad mu se oči pomutiše, tako da nije više vidio, pozove Ezava, svoga starijeg sina, i reče mu: „Sine moj!” A on odgovori: „Tu sam!”

² I Isak reče: „Gle, star sam i ne znam dan svoje smrti.

³ Zato uzmi svoju opremu, tobolac svoj i luk, te pođi u polje i ulovi divljač,

⁴ i spremi mi ukusno jelo, kao što ja volim, i donesi mi da jedem, da te duša moja blagoslovi prije no što umrem!”

⁵ Rebeka je slušala dok je Isak ovo govorio Ezavu. I Ezav izađe na polje da bi ulovio divljač i donio ocu.

⁶ Tad Rebeka reče svome sinu Jakovu: „Gle, ja sam čula kako tvoj otac kaza bratu tvome Ezavu:

⁷ ‘Donesi mi divljač i spremi ukusno jelo da jedem i kako bi te blagoslovio pred licem Gospoda prije nego što umrem!’

⁸ Poslušaj me sada, sine moj, pažljivo me slušaj i uradi kako ti kažem:

⁹ Otiđi do stada i dovedi mi dva dobra jareta da ocu tvome napravim jelo ukusno, onako kako on voli.

¹⁰ To ćeš ocu svome odnijeti; kako bi jeo i kako bi te blagoslovio prije svoje smrti!”

¹¹ A Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: „Vidi, moj brat Ezav je čovjek dlakav, a ja sam bez dlaka!

¹² Možda me moj otac dotakne. Tada bi u očima njegovim ispao lažov; tako bi prokletstvo na sebe navukao, a ne blagoslov!”

¹³ Tad mu majka reče: „Neka tvoje prokletstvo na mene padne, sine! Samo se pokori mome glasu, otiđi i dovedi mi ih!”

¹⁴ Tad on ode i dovede ih majci svojoj i ona spremi ukusno jelo, onako kako otac voli.

¹⁵ Rebeka uzme i najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, koje je imala u kući svojoj, i odjene u njih Jakova, svoga mlađeg sina.

¹⁶ A kože jareće mu obavi oko ruku i oko golog djela vrata.

¹⁷ Zatim dade u ruke svoga sina Jakova ukusno jelo i hljeb koji je spravila.

¹⁸ I on ode svome ocu i reče: „Oče moj!” A on odgovori: „Ovdje sam! Koji si ti, sine?”

¹⁹ A Jakov reče ocu svome: „Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin; učinio sam kako si rekao. Sad ustani, pa sjedi i jedi od mog ulova da bi me duša tvoja blagoslovila!”

²⁰ Ali Isak reče sinu svome: „Sine, kako si tako brzo uspio?” A on odgovori: „Gospod, tvoj Bog, bio je milostiv!”

²¹ Ali Isak reče Jakovu: „Priđi bliže sine, da te dotaknem, da vidim jesi li stvarno moj sin Ezav, ili nisi!”

²² I Jakov priđe svome ocu Isaku, i kada ga dotače reče Isak: „Glas je Jakovov, ali su ruke Ezavove!”

²³ Ali on ga ne prepozna, jer mu ruke bijahu dlakave kao ruke brata njegova Ezava.

²⁴ I on ga upita: „Da li si stvarno moj sin Ezav?” A Jakov odgovori: „Jesam!”

²⁵ Tad reče: „De, donesi mi divljač da jedem, pa da te duša moja blagoslovi!” A on mu prinese jelo i vino te on pi.

²⁶ I Isak, otac njegov, mu reče: „Priđi, sine moj, i poljubi me!”

²⁷ I on priđe te ga poljubi. I kada osjeti miris njegove odjeće, blagoslovi ga te reče: „Gle, miris sina moga je miris polja koje Gospod blagoslovi!

²⁸ Neka ti Bog podari rosu nebesku i svu plodnost zemlje, žita obilato i vina.

²⁹ Neka ti narodi služe, i narodi neka se klanjaju pred tobom. Gospodar budi braći svojoj, i neka se sinovi majke tvoje klanjaju pred tobom. Neka su prokleti oni koji te proklinju, a blagoslovljeni oni koji te blagosiljaju!”

³⁰ I samo što je Isak blagoslovio Jakova, a Jakov tek izašao od oca svoga, vrati se njegov brat Ezav iz lova.

³¹ I on spremi jelo ukusno i odnese ocu te reče: „Ustani, moj oče, i jedi od divljači sina tvoga, kako bi me duša tvoja blagoslovila.”

³² Tad mu odgovori otac njegov Isak: „Ko si ti?” A on reče: „Ja sam tvoj prvorođeni sin, Ezav.”

³³ Tad se Isak silno užasnu i reče: „Ko je onda lovac koji je divljač ulovio i meni već donio? Jeo sam prije no što si došao, onoga sam blagoslovio i blagoslovljen će ostati.”

³⁴ I kad Ezav ču riječi oca svoga, vrisnu te gorko zaplaka, i reče: „Blagoslovi i mene, moj oče!”

³⁵ Ali on reče: „Tvoj brat je došao s prevarom i oteo ti blagoslov!”

³⁶ Tad on reče: „S pravom se on zove Jakov, jer me do sada dva puta prevario! Moje prvorodstvo mi je oduzeo i gle, sada mi uze i blagoslov. Zar nisi i za me sačuvao blagoslov?”

³⁷ Tad odvrati Isak Ezavu: „Gle, učinio sam ga tvojim gospodarem i svu mu braću kao sluge darovao; blagoslovio sam ga žitom i vinom. Šta sad mogu učiniti za tebe, sine moj?”

³⁸ A Ezav reče ocu: „Zar samo jedan blagoslov imaš, oče?” I Ezav jeknu i zaplaka.

³⁹ Tad mu Isak, otac njegov, reče: „Gle, daleko od plodne zemlje dom će tvoj biti i daleko od rose odozgo s neba.

⁴⁰ Od mača svoga ćeš živjeti i bratu svome služiti; ali kada se pobuniš jaram ćeš njegov s vrata svoga zbaciti.”

⁴¹ I Ezav poče mrzjeti Jakova zbog blagoslova kojim ga otac blagoslovi; i Ezav pomisli u srcu svome: „Nije daleko vrijeme, kada će oca moga oplakivati, tad ću Jakova, brata svoga, ubiti.”

⁴² Tad Rebeki to jave. I ona pozva Jakova, svoga mlađega sina, te mu reče: „Pazi, tvoj ti se brat Ezav želi osvetiti i ubiti te!”

⁴³ A sada poslušaj mene, sine moj: „Pođi i bježi mome bratu Labanu u Haran,

⁴⁴ i ostani tamo neko vrijeme dok se srdžba tvoga brata smiri,

⁴⁵ i dok se gnjev njegov skine s tebe i on zaboravi što si mu učinio. Tada ću poslati po tebe i odande te dovesti. Zašto da vas u jednom danu obojicu izgubim?”

⁴⁶ I Rebeka reče Isaku: „Meni je život dojadio zbog ovih Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi od kćeri Heta, kao što su ove mještanke, šta će mi onda život!”