Marko 11 - Biblija Stari i Novi zavjet

Mesijanski ulazak u Jerusalem

¹ Kad se približiše Jerusalemu, izađu na Maslinsku goru, te dođu do mjesta Betfage i Betanije. Isus pošalje dvojicu učenika.

² „Idite u selo što je pred vama”, reče im, „i čim uđete, vidjet ćete privezano magare koje još niko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.

³ Upita li vas ko: Šta to radite?, recite samo: Treba Gospodu. Brzo će ga vratiti.”

⁴ Oni odu i nađu magare svezano na ulici, kraj vrata jedne kuće, te ga odvežu.

⁵ Neki, koji su stajali u blizini, upitaju: „Zašto ste odvezali magare?”

⁶ Oni im odgovore kako ih je Isus poslao, te ih ljudi ostave na miru.

⁷ Dovedu magare Isusu, prebace preko njega svoje ogrtače, te ga on uzjaše.

⁸ Mnogi prostru po drumu svoje ogrtače, a neki opet zeleno granje koje su nabrali u polju.

⁹ I pred njim i iza njega išlo je mnoštvo i klicalo: Hosana! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!

¹⁰ Blagoslovljeno Carstvo koje dolazi, Carstvo našega oca Davida! Hosana na visini!

¹¹ Tako uđe u Jerusalem, u Hram. Pažljivo razgleda sve, pa kako je već bilo kasno, ode s Dvanaestericom u Betaniju.

Isus proklinje smokvu

¹² Sutradan krenu iz Betanije, a Isus ogladni.

¹³ Izdaleka ugleda razlistalu smokvu pa joj se primače da vidi ima li šta na njoj. Ali nije bilo ničega osim lišća, jer još nije bilo vrijeme smokvama.

¹⁴ Isus reče stablu: „Nikada više niko s tebe roda ne jeo!” Čuli su to i učenici.

Isus čisti Hram

¹⁵ Kad su stigli u Jerusalem, on ode u Hram i počne tjerati iz njega sve koji su prodavali i kupovali, prevrne stolove mjenjačima novca i klupe trgovcima golubova.

¹⁶ Nikome ne dopusti da išta pronese kroz Hram.

¹⁷ Pouči ih: „Pisano je: Moj dom neka bude Dom molitve za sve narode, a vi ste ga pretvorili u razbojničku pećinu.”

¹⁸ Kad su to čuli svećenički poglavari i pismoznanci, počnu smišljati kako da ga ubiju. Bojali su ga se, jer je narod bio oduševljen njegovim učenjem.

¹⁹ Uvečer bi izlazili iz grada.

Pouka o smokvi

²⁰ Prolazeći ujutro, opaze da se smokva iz korijena osušila.

²¹ Kefa se sjeti i uzvikne: „Učitelju, pogledaj! Smokva koju si prokleo osušila se!”

²² „Imajte vjeru u Boga!”, odgovori im Isus.

²³ „Zaista vam kažem, kada bi ko rekao ovoj planini: Digni se i skoči u more i pritom ne bi posumnjao u srcu, nego vjerovao da će se to i dogoditi, bilo bi mu tako.

²⁴ Zato vam kažem: šta god da u molitvi tražite, vjerujte da ste to već primili, pa ćete i dobiti.

²⁵ Ali kad god ustanete moliti, najprije oprostite ako šta imate protiv koga.

²⁶ Tada će i vama nebeski Otac oprostiti vaše grijehe.”

O Isusovoj vlasti

²⁷ Stignu opet u Jerusalem. Dok je Isus prolazio Hramom, pristupe mu svećenički poglavari, pismoznanci i starješine

²⁸ te ga upitaju: „Ko ti je dao pravo da to činiš? Ko te je ovlastio za to?”

²⁹ Isus im odgovori: „Reći ću vam ko mi je dao vlast, ako najprije vi meni odgovorite:

³⁰ Je li Ivanovo potapanje bilo s Neba ili od ljudi? Odgovorite mi!”

³¹ Oni počnu umovati među sobom: „Ako kažemo da je s Neba, pitat će nas zašto mu onda nismo vjerovali.

³² A kažemo li da je od ljudi?” Bojali su se, jer su Ivana svi smatrali za pravog vjerovjesnika.

³³ Zato Isusu odgovore: „Ne znamo!” A Isus im reče: „Onda ni ja vama neću reći otkuda mi vlast da ovo činim!”