Luka 15 - Biblija Stari i Novi zavjet

Poredba sa izgubljenom ovcom i izgubljenim novčićem

¹ Oko Isusa su se okupljali svi ubirači poreza i ostali grešnici, da ga slušaju.

² Zato su farizeji i pismoznanci prigovarali: „Druži se sa grešnicima i s njima jede!”

³ Isus im stoga ispriča poredbu:

⁴ „Ko od vas ne bi, da ima sto ovaca i da jednu izgubi, ostavivši onih devedeset devet u pustinji, otišao da traži tu jednu dok je ne nađe?

⁵ A onda bi je, sav sretan, na ramenima donio kući

⁶ te pozvao prijatelje i komšije da im kaže: Radujte se sa mnom! Našao sam izgubljenu ovcu!

⁷ Kažem vam da će na Nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se obrati nego zbog devedeset devet pravednika kojima obraćenje ne treba.”

⁸ „Koja to žena, da ima deset drahmi i jednu izgubi, ne bi zapalila svjetiljku te pomela kuću i pažljivo pretražila da je pronađe?

⁹ A kad je nađe, pozvala bi prijateljice i komšije i rekla: Radujte se sa mnom! Našla sam izgubljenu drahmu!

¹⁰ Kažem vam da je radost među anđelima Božijim zbog jednog grešnika koji se obrati.”

Izgubljeni sin i njegov brat

¹¹ Isus nastavi: „Neki je čovjek imao dvojicu sinova.

¹² Mlađi mu reče: Oče, daj mi sada dio imetka koji mi pripada. I otac podijeli imanje.

¹³ Poslije nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputuje u daleku zemlju i tamo stane da rasipa novac, živeći raspušteno.

¹⁴ Kad je potrošio sav novac, a u toj zemlji zavladala velika glad, on počne oskudijevati.

¹⁵ Zaposli se kao najamnik, kod nekog čovjeka u toj zemlji, a ovaj ga pošalje u polje da čuva svinje.

¹⁶ Mladić je čeznuo da se najede i ljusaka od mahuna što su ih jele svinje, ali niko mu nije davao.

¹⁷ Kad je napokon došao sebi, reče: U moga oca i najamnici imaju hrane napretek, a ja ovdje umirem od gladi!

¹⁸ Idem kući i reći ću ocu: Oče, zgriješio sam i tebi i Bogu.

¹⁹ Ne zaslužujem više zvati se tvojim sinom. Molim te, primi me da radim kao najamnik.

²⁰ I vrati se kući. Dok je još bio daleko, otac ga ugleda i pun milosrđa i sa suzama padne mu oko vrata i izljubi ga.

²¹ Oče! Zgriješio sam i tebi i Bogu! Ne zaslužujem više zvati se tvojim sinom, reče sin.

²² Ali otac reče slugama: Brzo donesite haljinu, onu najljepšu, i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku, obujte mu sandale!

²³ I zakoljite ono ugojeno tele da se počastimo i radujemo

²⁴ što mi je sin bio mrtav, a sada je živ, bio izgubljen, a sada nađen! I započne veselje.

²⁵ Stariji je sin radio u polju. Kad se na povratku približio kući, začuje da se unutra svira i igra.

²⁶ Dozva nekog slugu da ga upita šta se događa.

²⁷ Ovaj mu reče: Vratio ti se brat, pa je otac zaklao ugojeno tele da proslavi što mu se sin vratio živ i zdrav.

²⁸ Stariji se brat nato rasrdi i nije htio ući. Otac ga je molio da uđe.

²⁹ A on odgovori ocu: Ja ti tolike godine služim i nikada nisam odbio učiniti što mi kažeš, ali meni nikad nisi ni jare dao da se proveselim s prijateljima.

³⁰ Ovaj je s bludnicama rasipao imanje, a ti mu zakolješ najbolje ugojeno tele!

³¹ Sinko, reče otac, pa ti si stalno sa mnom. Sve što imam pripada tebi.

³² Ali trebalo je proslaviti i radovati se, jer tvoj je brat bio mrtav, a sada je živ, bio izgubljen, a sada je nađen.”