Jošua 9 - Biblija Stari i Novi zavjet

Lukavstvo Gibeona

¹ A kad su to čuli svi kraljevi s ovu stranu Jordana, oni koji su stanovali u gorama, u Šefeli i duž cijele obale mora, sve do Libanona: Hetiti, Amorejci, Kanaanci, Perižani, Hivijci, Jebusejci –

² tada se svi slože da zajedno povedu boj protiv Jošue i Izraela.

³ No kada su stanovnici Gibeona čuli šta je Jošua uradio Jerihonu i Aju,

⁴ posluže se lukavstvom. Pođu tamo i predstave se kao izaslanici; natovare stare vreće na magarad svoju i na vlastita leđa, te stare, poderane i iskrpljene mjehove za vino,

⁵ zatim obuku stare haljine i poderanu, iskrpljenu obuću, i hljeb njihovih bio je star i memljiv.

⁶ I dođu u Jošuin tabor u Gilgal pa rekoše njemu i muškarcima Izraela: „Došli smo iz daleke zemlje! Sklopite savez sa nama!”

⁷ Tad muškarci Izraela reknu Hivijcima: „Možda stanujete u našoj blizini. Kako bismo mogli sklopiti savez sa vama?”

⁸ No oni odgovore Jošui: „Mi smo tvoje sluge!” A Jošua ih upita: „Ko ste vi i odakle dolazite?”

⁹ A oni mu odvrate: „Mi smo tvoje sluge koje dođoše iz daleke zemlje po volji Gospoda, Boga tvoga; jer čuli smo za slavu Njegovu i za sve ono što je učinio u Egiptu,

¹⁰ i ono što je učinio dvojici kraljeva Amorejaca, što su vladali s onu stranu Jordana – Sihonu kralju Hešbona i Ogu kralju Bašana, koji je živio u Aštarotu.

¹¹ Zato nam naše starješine i svi stanovnici naše zemlje rekoše: Uzmite hrane sa sobom i pođite na put, ka njima, pa im recite: ‘Mi smo vaše sluge, sklopite savez sa nama!’

¹² Ovaj naš hljeb je još bio vruć kada ga ponesosmo od kuća, kada krenusmo; gle, sada je tvrd i memljiv.

¹³ I mjehovi ovi bijahu novi kada ih napunismo, a gle, sada su pokidani. Haljine i obuća na nama je poderana od jako dugog puta.”

¹⁴ Tad muškarci Izraela uzmu od njihove hrane, i ne upitavši Gospoda šta im je činiti.

¹⁵ I Jošua sklopi mir sa njima i savez da živi ostanu. I poglavari zajednice se zakleše.

¹⁶ No, tri dana nakon što sklopiše savez sa njima shvatiše da oni stanuju blizu, među njima.

¹⁷ Jer Izraelovi sinovi pođoše dalje i nakon tri dana naiđoše na njihove gradove koji su se zvali Gibeon, Kefira, Beerot i Kirjat Jearim.

¹⁸ I Izraelovi sinovi ne udariše na njih jer su se glavari zajednice zakleli Gospodom, Bogom Izraela, ali je cijela zajednica gunđala protiv glavara.

¹⁹ Tad glavari poruče cijeloj zajednici: „Zakleli smo im se Gospodom, Bogom Izraela, zato ih ne možemo napasti.

²⁰ Ovako ćemo sa njima postupiti; ostavit ćemo ih da žive da nas ne snađe gnjev zbog naše zakletve njima.”

²¹ I glavari im poručiše: „Neka žive, bit će drvosječe i vodonoše cijeloj zajednici, kako im glavari i kazaše.”

²² I Jošua ih pozove sebi pa im reče: „Zašto ste nas prevarili i kazali: ‘Stanujemo daleko od vas’, a živite među nama?

²³ Neka ste prokleti zbog toga, bit ćete sluge, drvosječe i vodonoše za dom Boga moga, dovijeka!”

²⁴ A oni odgovore Jošui: „Čuli smo da je tvojim slugama poručeno da je Gospod, Bog tvoj, Svome sluzi Mojsiju rekao da će vam cijelu zemlju dati i da ćete sve stanovnike zasigurno pred sobom istrijebiti; tada se silno uplašismo za svoje živote i zato tako postupismo.

²⁵ Ali gle, sada smo u vašim rukama, postupi sa nama onako kako misliš da je pravo!”

²⁶ I on postupi sa njima tako da ih izbavi iz ruku Izraelovih sinova te ih ne pogubiše.

²⁷ I Jošua ih toga dana učini drvosječama i vodonošama za zajednicu i žrtvenik Gospodnji, na onome mjestu koje će On odabrati; i tako je do dana današnjeg.