Izlazak 8 - Biblija Stari i Novi zavjet

Najezda žaba

¹ Tad Gospod reče Mojsiju: „Pođi faraonu i kaži mu ovo: ‘Ovako poručuje Gospod: Pusti Moj narod kako bi Mi služio,

² ali ako ih ne pustiš, gle, svu ću ti zemlju žabama moriti,

³ i Nil će biti pun žaba, i one će se penjati u kuću tvoju i na ležaj tvoj; ulaziti će i u domove sluga tvojih, među tvoj narod, po pećima tvojim i naćvama,

⁴ i neka pužu po tebi i svim tvojim slugama.’”

⁵ I Gospod reče Mojsiju: „Reci Aronu: ‘Ruku svoju pruži nad rukavce nilske, nad močvare i kanale i neka žabe navale na zemlju egipatsku!’”

⁶ I Aron pruži svoju ruku nad vode u Egiptu i žabe iziđoše i prekriše svu zemlju,

⁷ a čarobnjaci urade isto svojim vračanjem i učiniše da žabe izađu na zemlju egipatsku.

⁸ Tad faraon pozove Mojsija i Arona pa kaže: „Zamolite Gospoda da ukloni žabe od mene i moga naroda, onda ću vaš narod pustiti da Gospodu prinese žrtvu!”

⁹ Tad Mojsije reče faraonu: „Čast je tvoja da odrediš kada ću za tebe, za sluge i narod tvoj moliti da se žabe uklone od tebe, i kuća tvojih, i da ostanu u Nilu.”

¹⁰ A on odgovori: „Sutra!” Tad Mojsije odvrati: „Neka bude kako si kazao, da spoznaš da niko nije kao Gospod, naš Bog!

¹¹ Žabe će otići od tebe i iz kuća tvojih, od sluga i naroda tvoga, i ostat će u Nilu.”

¹² Tada se Mojsije i Aron udalje od faraona, a Mojsije zavapi Gospodu zbog žaba kojim je morio faraona.

¹³ I Gospod postupi onako kako je Mojsije zamolio i žabe pocrkaše po kućama, dvorištima i na poljima.

¹⁴ I na gomile ih skupljahu, a zemlja se bijaše usmrdjela.

¹⁵ Ali kada je faraon odahnuo, srce mu se opet skamenilo i nije ih poslušao, kako je Gospod i kazao.

Najezda vaši

¹⁶ Onda se Gospod obrati Mojsiju: „Reci Aronu: ‘Štapom svojim udari prah na zemlji da vašima postane u zemlji egipatskoj!’”

¹⁷ I oni urade tako; i Aron ispruži ruku svoju te udari prah na zemlji i vaši spopadoše ljude i stoku. Sav prah se pretvori u vaši u cijeloj zemlji egipatskoj.

¹⁸ A čarobnjaci pokušavaše svojim vračanjem dozvati vaši ali nisu mogli. I vaši napadahu ljude i stoku.

¹⁹ Tada čarobnjaci rekoše faraonu: „Ovo je prst Božiji!” Ali faraonovo srce bijaše tvrdo, tako da ih ne posluša, kako je Gospod i rekao.

Najezda muha

²⁰ Potom Gospod reče Mojsiju: „Sutra porani i stani pred faraona, kad on krene k vodi, te mu kaži: ‘Pusti Moj narod da ide da bi Mi mogao služiti!

²¹ Jer ako narod Moj ne pustiš, gle, na tebe i na sluge tvoje, na narod tvoj i kuće, pustit ću da muhe prekriju domove Egipćana i da ispune polja na kojim borave.

²² I istoga dana ću odijeliti zemlju Gošen, gdje narod Moj živi, a tamo neće biti muha, tako da spoznaš da sam Ja Gospod, usred zemlje ove.

²³ Tako ću granicu postaviti između tvog i Mog naroda, neka se sutra ovo znamenje desi!’”

²⁴ I Gospod postupi tako, i roj muha uleti u kuću faraonovu i u domove sluga njegovih, na svu zemlju egipatsku i sve se u zemlji zagadi muhama.

²⁵ Tad faraon pozove Mojsija i Arona pa im reče: „Idite i prinesite žrtve svome Bogu u zemlji ovoj!”

²⁶ Ali Mojsije odgovori: „Ne bi bilo ispravno da tako nešto učinimo, jer bismo Gospodu, našem Bogu, žrtvovali ono što je mrsko Egipćanima. Gle, kada bismo pred očima Egipćana žrtvovali ono što je njima mrsko, zar nas ne bi kamenovali?

²⁷ Tri dana hoda trebamo otići u pustinju i Gospodu, našem Bogu, prinijeti žrtvu onako kako nam je naređeno.”

²⁸ Tad reče faraon: „Ja ću vas pustit da Gospodu, vašem Bogu, u pustinji prinesete žrtve; ali nemojte otići predaleko! Molite i za me!”

²⁹ A Mojsije odvrati: „Gle, ja odlazim od tebe i Gospoda ću zamoliti da sutra od faraona, sluga i naroda njegovog otjera muhe, neka nas, međutim, faraon više ne zavarava tako što narod neće pustiti da Gospodu prinese žrtve!”

³⁰ I Mojsije ode od faraona i pomoli se Gospodu.

³¹ I Gospod postupi onako kako je Mojsije zamolio, i otjera muhe od faraona, sluga i naroda njegova tako da nijedna ne ostade.

³² Ali faraonovo srce se i ovaj put skameni te on ne pusti narod da otputuje.