Izlazak 16 - Biblija Stari i Novi zavjet

Prepelice i mana

¹ Potom odu iz Elima i sva zajednica Izraelovih sinova stigne u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog mjeseca nakon što su napustili Egipat.

² I sva zajednica Izraelovih sinova počne u pustinji gunđati protiv Mojsija i Arona.

³ I Izraelovi sinovi im rekoše: „Oh, da smo pomrli od ruke Gospodnje kad smo sjedjeli kraj lonaca s mesom i jeli hljeba koliko nam volja! Jer vi nas izvedoste u ovu pustinju da svi pomremo od gladi!”

⁴ Tad Gospod reče Mojsiju: „Gle, pustit ću da vam hljeb sa neba pada a neka narod izlazi i dnevno skuplja koliko mu treba da iskušam da li će slijediti Moj zakon ili ne.

⁵ Šestog dana će pripremiti ono što su skupili i bit će dvaput onoliko koliko dnevno skupe.”

⁶ Tad Mojsije i Aron poruče svim Izraelovim sinovima: „Ove večeri ćete spoznati da je Gospod bio taj koji vas je izveo iz zemlje egipatske,

⁷ a ujutro ćete vidjeti slavu Gospodnju jer je čuo kako gunđate protiv Njega. Jer ko smo mi da na nas gunđate?”

⁸ I Mojsije još reče: „Gospod će vam navečer dati mesa da jedete, a ujutro hljeba napretek, jer On, Gospod, ču vaše gunđanje protiv Njega. Jer ko smo mi? Ne gunđate vi protiv nas, nego protiv Gospoda!”

⁹ I Mojsije reče Aronu: „Poruči čitavoj zajednici izraelskoj: ‘Dođite pred Gospoda jer je On čuo vaše gunđanje!’”

¹⁰ I desi se dok je Aron govorio zajednici sinova Izraelovih, da se ovi okrenu k pustinji, kad gle, slava se Gospodnja pojavi u oblaku.

¹¹ I Gospod progovori Mojsiju pa reče:

¹² „Čuo sam gunđanje Izraelovih sinova. Kaži im: ‘Navečer ćete jesti meso, a ujutro se nasitite hljebom, da shvatite da sam Ja Gospod, vaš Bog!’”

¹³ I desi se te večeri da prepelice prekriju logor, a ujutro rosa pade na tabor.

¹⁴ A kada je rosa isparila, gle, nešto je ležalo u pustinji, poput pahuljica, tanko poput leda na zemlji.

¹⁵ A kada su to Izraelovi sinovi ugledali pitali su jedni druge: „Šta je ovo?” Jer nisu znali šta je. Mojsije im pak reče: „To je hljeb koji vam je Gospod dao za hranu!

¹⁶ Ali ovo je zapovijed koju je dao Gospod: ‘Svaki neka nakupi koliko mu treba za jelo, po gomer po glavi, po broju duša vaših, neka svaki uzme za one što su mu u šatoru.’”

¹⁷ I Izraelovi sinovi učiniše tako. Neki pokupiše puno, neki malo.

¹⁸ Ali kad izmjeriše gomerom, vidješe da oni koji su nakupili puno nemaju viška, i da ne manjka onima koji užeše malo, već je svako uzeo koliko mu treba za jelo.

¹⁹ I Mojsije reče narodu: „Neka nikom ništa ne ostane do jutra!”

²⁰ Ali oni ne poslušaše Mojsija; mnogi ostaviše ostatke do jutra. Tad se crvi pojaviše u hrani i ona poče smrdjeti. I Mojsije se naljuti na njih.

²¹ Tako kupiše svakog jutra onoliko koliko im je trebalo za jelo, ali kada bi sunce jako sijalo, istopilo bi se sve.

²² I desi se šestoga dana da nakupe dva puta više hljeba, dva gomera po čovjeku. Tad dođu sve starješine zajednice i obavijeste Mojsija.

²³ I on im reče: „To je ono što je Gospod kazao! Sutra je mirovanje, sveta subota Gospodnja! Što želite spremati, spremajte, što želite kuhati, skuhajte, ali ono što ostane sa strane, pričuvajte!”

²⁴ I ostaviše za sutra, kako je Mojsije zapovjedio, i to se ne usmrdi niti se crvi unutra pojaviše.

²⁵ Tad reče Mojsije: „Jedite to danas! Jer danas je subota Gospodnja, nećete danas ništa naći na poljima.

²⁶ Šest dana ćete sakupljati ali sedmog dana je subota, tada nećete ništa naći.”

²⁷ I desi se sedmoga dana da neki izađu na polja da traže, ali ne nađu ništa.

²⁸ Tad Gospod reče Mojsiju: „Dokle ćete se protiviti zapovijedima i uputama Mojim?

²⁹ Gle, Gospod vam je darovao subotu zato vam šestog dana daje hljeba za dva dana, neka zato svako ostane na svome mjestu i neka niko dana sedmog ne napušta mjesto svoje!”

³⁰ Tako se narod odmarao sedmoga dana.

³¹ I dom Izraelov taj hljeb prozva manom. Ali bijaše kao sjeme korijandrovo, bijel i sladak kao medeni kolači.

³² I Mojsije reče: „To je ono što je Gospod zapovjedio, jedan gomer ćete sačuvati za vaše potomke da vide čime sam vas hranio u pustinji kada vas izvedoh iz zemlje egipatske!”

³³ I Mojsije reče Aronu: „Uzmi jedan vrč, napuni ga manom i stavi pred Gospoda, neka se čuva za naše potomke!”

³⁴ I Aron ga ostavi pred Svjedočanstvom na čuvanje, kako je zapovjedio Gospod Mojsiju.

³⁵ I Izraelovi sinovi su jeli manu četrdeset godina, sve dok ne dođoše u plodnu zemlju. Sve dok ne dođoše na granicu Kanaana, hrana im bijaše mana.

³⁶ Jedan gomer je pak desetina efe.