2. Samuelova 13 - Biblija Stari i Novi zavjet

Amnonov grijeh

¹ No, Abšalom, sin Davidov, imao je lijepu sestru, ime joj bijaše Tamara; i desi se da se Amnon, sin Davidov, u nju zaljubi.

² Amnon je toliko patio da se razbolio radi svoje sestre Tamare; jer ona bijaše djevica, i on nije vidio nikakvog načina da joj priđe.

³ Ali Amnon je imao prijatelja koji se zvao Jonadab, bijaše to jedan od sinova Šimeja, Davidova brata; i Jonadab je bio veoma pametan čovjek.

⁴ A ovaj ga upita: „Zašto si svakoga jutra tako tužan, kraljev sine? Zar mi nećeš reći?” Tad mu Amnon odgovori: „Zaljubljen sam u Tamaru, u sestru svoga brata Abšaloma!”

⁵ Tad mu Jonatan odgovori: „Lezi u svoju postelju i pretvaraj se da si bolestan. Kada dođe tvoj otac da te obiđe, ti mu reci: ‘Dovedi moju sestru Tamaru ovamo da mi donese hrane da jedem, da vidim kako sprema jelo preda mnom i da jedem iz njenih ruku!’”

⁶ Tako Amnon legne i počne se pretvarati da je bolestan. A kada je kralj prišao da ga obiđe, Amnon reče: „Pošalji moju sestru Tamaru ovamo, da spremi preda mnom koji kolačić i da jedem iz njenih ruku!”

⁷ Tad David pošalje Tamaru u kuću rekavši joj: „Otiđi u kuću svoga brata Amnona i spremi mu obrok!”

⁸ I Tamara ode u dom svoga brata Amnona. On je ležao u postelji; tad ona uzme tijesta, razvije ga i napravi pred njim kolačiće.

⁹ Potom uzme tavu i sjedne ispred njega, ali on nije htio jesti. I Amnon naredi: „Neka svi izađu odavde!” Tad ga ostave samog i svi izađu iz kuće.

¹⁰ A zatim se obrati Tamari ovim riječima: „Donesi mi jelo u sobu da jedem iz tvojih ruku!” Tad Tamara uze kolačiće koje je spravila pa ih odnese svome bratu Amnonu u sobu.

¹¹ No, Amnon je zgrabi dok mu je pružala kolačić, pa reče: „Dođi sestro, lezi sa mnom!”

¹² Ali ona odvrati: „Nemoj brate! Ne sramoti me, jer takvu stvar ne čine u Izraelu! Ne čini takvu sramotu!

¹³ A šta bih ja takva osramoćena? Ti bi bio bestidnik u Izraelu. Nego, obrati se kralju, on me neće uskratiti tebi!”

¹⁴ No, on je nije htio poslušati, nego je svlada i legne sa njom na silu.

¹⁵ No, desi se da je Amnon nakon toga prezre, a njegov prezir bijaše snažniji od ljubavi koju je ranije osjećao; potom joj reče: „Odlazi!”

¹⁶ Ali ona odgovori: „Ne! Veća je nepravda da me otjeraš negoli ovo što si već učinio!” Ali on je nije htio poslušati.

¹⁷ Pozove sluge pa im naredi: „Istjerajte je van i zaključajte vrata za sobom!”

¹⁸ Ona je na sebi imala dugu šarenu haljinu, jer takve su haljine nosile kraljeve kćeri, djevice, kao gornji dio odore. A njegov sluga je istjera i zaključa vrata.

¹⁹ No, Tamara pospe glavu pepelom i razdere dugu šarenu haljinu na sebi; uhvati se za glavu i otrči jecajući.

²⁰ A njen brat Abšalom je upita: „Da li je tvoj brat Amnon bio s tobom? Pa dobro, sestro, ostani mirna! On je tvoj brat, nemoj ovu stvar uzimati toliko k srcu!” Ali Tamara je i dalje bila rastresena u domu svoga brata Abšaloma.

²¹ No, kralj David se silno razgnjevi kada je čuo šta se desilo.

²² A Abšalom se nije obraćao bratu, nije mu poručivao ni dobro ni zlo; tako Abšalom prezre svoga brata Amnona jer je obeščastio sestru svoju Tamaru.

Abšalomova osveta

²³ I desi se nakon dvije godine da je Abšalom strigao ovce u Baal-Hasoru, koji je u Efrajimu, i pozvao sve kraljeve sinove.

²⁴ I Abšalom priđe kralju pa mu reče: „Gle! Tvoj sluga striže ovce; neka kralj dođe sa svim svojim slugama!”

²⁵ Ali kralj odgovori Abšalomu: „Nemoj tako sine! Nemoj da svi dolazimo pa da ti budemo na teret!” I nije htio ići iako ga je ovaj nagovarao, nego ga kralj samo blagoslovi na rastanku.

²⁶ Tad Abšalom reče: „Ako ne može tako, onda dopusti da moj brat Amnom pođe sa nama!” A kralj mu odvrati: „Zašto da on pođe sa tobom?”

²⁷ No, Abšalom je i dalje navraćao da kralj dopusti da Amnom i svi kraljevi sinovi pođu sa njim.

²⁸ Tad Abšalom naredi svojim slugama govoreći: „Pazite, kada se Amnom razveseli od vina i kada vam ja kažem: ‘Udrite! Ubijte ga!’, onda se nemojte plašiti, jer sam vam ja to naredio; budite snažni i hrabri muževi!”

²⁹ I Abšalomove sluge učiniše sa Amnonom onako kako je Abšalom naredio. Tad skoče svi kraljevi sinovi i svaki se uspne na svoju mulu i pobjegne.

³⁰ I desi se, dok su još bili na putu, da stigne do Davida glasina o tome da je Abšalom pogubio sve kraljeve sinove, tako da nijedan nije izvukao živu glavu!

³¹ Tad kralj ustane i razdere haljine na sebi i legne na zemlju, a sve su sluge poderane odjeće stajale oko njega.

³² Tad Jonadab, sin Šimeja, brat Davidov, reče: „Gospodaru, nemoj misliti da su ubijeni svi mladići, sinovi kralja; pogubljen je samo Amnon, jer je po Abšalomovoj besjedi to bilo odlučeno još onoga dana kada je obeščastio njegovu sestru Tamaru.

³³ Pa neka sada moj gospodar, kralj, ne uzima stvar previše k srcu, i govori: ‘Svi su kraljevi sinovi mrtvi!’, nego je samo Amnon mrtav!”

³⁴ No, Abšalom je pobjegao. A mladić koji je stražario podigne pogled kad gle, mnoštvo naroda je prilazilo putem iza njega, sa strane brda.

³⁵ Tad Jonatan reče kralju: „Gle, stižu kraljevi sinovi! Kako je tvoj sluga rekao, tako se i desilo!”

³⁶ I desi se, kad je izgovorio ove riječi, da kraljevi sinovi priđu i počnu jecati i naricati; a i kralj i njegove sluge podignu veliku graju tugujući.

³⁷ A Abšalom je pobjegao i otišao Talmaju, Amihudovom sinu, gešurskom kralju. Davida je sve vrijeme morila tuga za svojim sinom.

³⁸ A Abšalom je, nakon bjekstva u Gešur, ostao tamo tri godine.

³⁹ A kralj David nije više gonio Abšaloma jer se utješio zbog smrti Amnonove.