1. Samuelova 14 - Biblija Stari i Novi zavjet

Jonatanova pobjeda nad Filistejcima

¹ Jednoga dana Jonatan, sin Šaulov, reče svome štitonoši: „Hajdemo tamo ka filistejskoj straži!” Ali ocu o tome ništa nije rekao.

² A Šaul je sjedio na granici Gibee pod šipkom koji je kraj Migrona; sa sobom je imao oko šeststo muškaraca.

³ Ahija, sin Ahitoba, brata Ikaboda, Pinhasov unuk, praunuk Elija, Gospodnjeg svećenika u Šilu, nosio je oplećak. No narod nije znao da je Jonatan otišao.

⁴ A između klanaca, gdje je Jonatan namjeravao prijeći ka filistejskoj straži, bijahu dvije strme stijene, jedna s ove strane, a druga s druge strane; jednu su zvali Boses, a drugu Sene.

⁵ Jedna se stijena uzdiže sjeverno od Mikmasa, dok je druga južno naspram Gebe.

⁶ Jonatan reče svome štitonoši: „Hajdemo do straže ovih neobrezanih! Možda će Gospod kroz nas djelovati; jer Gospodu nije teško spasiti kroz mnoge ili tek sa njih malo!”

⁷ Tad mu štitonoša odgovori: „Čini sve ono što ti je na srcu! Otiđi! Gle, ja sam uz tebe, kako to tvoje srce i želi!”

⁸ I Jonatan nastavi: „Gle, preći ćemo tamo ka ljudima, i nećemo se skrivati.

⁹ A kada oni viknu: ‘Stojte tu i pričekajte dok vam priđemo!’, onda ćemo zastati na našem mjestu i nećemo se penjati k njima.

¹⁰ A kad nam kažu: ‘Popnite se gore do nas!’, onda ćemo se popeti do njih, jer Gospod ih je predao u naše ruke, i neka nam je to znak!”

¹¹ A kad se prikazaše Filistejcima ovi poviču: „Gle, Jevreji se izvlače iz rupa u koje su se posakrivali!”

¹² A muškarci koji su bili na straži pozovu Jonatana i njegovog štitonošu govoreći: „Uspnite se gore ka nama, hoćemo vam nešto pokazati!” Tad Jonatan poruči štitonoši: „Kreni za mnom; jer Gospod ih je predao u ruke Izraela!”

¹³ Jonatan se penjao grabeći rukama i nogama, a njegov štitonoša ga je slijedio. A ovi su padali pred Jonatanom, a štitonoša ih je ubijao iza njega.

¹⁴ Tako Jonatan i štitonoša u prvoj bici, na prostoru od otprilike pola rala, pogube dvadeset ljudi.

¹⁵ Tad zavlada strah u taboru, na poljima i među narodom. Strah obuze i one na straži, čak i one koju su otišli u pljačku; zemlja se strese, i zavlada strah Božiji.

¹⁶ I gle, Šaulove straže u Gibea-Benjaminu primijete da se mnoštvo uskomešalo tamo i amo.

¹⁷ Tad Šaul reče narodu koji je bio uz njega: „Pogledajte, izbrojte one koji su nas napustili!” I kad su izbrojali, primijete da nema Jonatana i njegovog štitonoše.

¹⁸ Tad Šaul poruči Ahiji: „Donesi Gospodnji Kovčeg!” Jer u to vrijeme je Kovčeg bio kod Izraelovih sinova.

¹⁹ Dok je Šaul govorio sa svećenikom, gle, tabor Filistejaca se sve više komešao; tad Šaul reče svećeniku: „Ostavi se toga!”

²⁰ Šaul i sav narod se postroje, te odu da se bore, i gle, mač jednog Filistejca bijaše okrenut protiv drugog; vladala je velika zbunjenost.

²¹ No, odmetnuše se i oni Jevreji koji bijahu kod Filistejaca i koji su sa njima otišli gore u tabor; priključiše se Izraelcima koji su bili sa Šaulom i Jonatanom.

²² A muškarci Izraela, koji su se skrivali u gorju Efrajim, čuju da su Filistejci pobjegli, pa ih i oni počnu progoniti tražeći boj.

²³ Tako je toga dana Gospod spasio Izrael, a boj se nastavio preko Bet-Avena.

Šaulova nagla zakletva

²⁴ No izraelski muškarci bijahu veoma umorni toga dana, i Šaul pozove narod govoreći: „Neka je proklet onaj čovjek koji bude jeo prije mraka, do onoga trena dok se ne osvetim svojim neprijateljima!” I niko nije jeo poslije tih riječi.

²⁵ I desi se kada je sav narod došao u šumu, gle, tamo bijaše meda na tlu.

²⁶ Kad je narod prišao saću, gle, med je tekao; a niko nije od toga ništa rukama prinio ustima, jer se narod plašio kletve.

²⁷ Ali Jonatan nije čuo kletvu koju izreče njegov otac; ispruži vrh svoga štapa, koji je nosio u rukama, i umoči ga u saće, i malo stavi i u usta; tad mu oči zasjaše.

²⁸ Ali neko iz naroda reče: „Tvoj otac je zakleo narod govoreći: ‘Neka je proklet onaj čovjek koji bude danas jeo!’” A narod je bio iznemogao.

²⁹ Tad Jonatan odgovori: „Moj otac je survao narod u nevolju! Pogledajte kako mi oči zasjaše kad sam pojeo malo ovog meda!

³⁰ Ah, šta bi bilo da je narod nesmetano jeo od plijena neprijatelja svojih! Zar onda filistejski poraz ne bi bio još veći?”

³¹ A ipak potukoše Filistejce toga dana od Mikmasa sve do Ajalona, iako je narod bio veoma izmoren.

³² I narod pohrli na plijen, uzme goveda, telad, ovce i zakla ih na zemlji i poče jesti krvavo meso.

³³ Izvijeste o ovome Šaula govoreći: „Gle, narod se ogriješio o Gospoda, jer jede krvavo meso!” A on odgovori: „Nevjerno ste se ponijeli! Odmah dokotrljajte veliki kamen k meni!”

³⁴ I Šaul nastavi govoriti: „Zađite u narod i poručite svima neka dovedu svoje ovnove i ovce; ovdje ih zakoljite i onda jedite, da ne griješite pred Gospodom time što jedete meso i krv!” Tad sav narod, svi koji su bili tu, dovedu ono što su imali, i te noći zakolju životinje.

³⁵ I Šaul izgradi Gospodu žrtvenik; to bijaše prvi žrtvenik koji je Šaul izgradio Gospodu.

³⁶ I Šaul reče: „Hajdemo dolje dok je noć, za Filistejcima, da ih pljačkamo sve dok ne svane, da nijedan od njih ne ostane!” Ovi odgovore: „Čini sve što ti se čini dobrim!” Ali svećenik odvrati: „Hajdemo se približiti Bogu ovdje!”

³⁷ I Šaul upita Boga: „Da li da pođem dolje za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u Izraelove ruke?” Ali On mu toga dana ne odgovori.

³⁸ Potom Šaul reče: „Neka priđu poglavari naroda i neka istraže i ispitaju ko je danas zgriješio!

³⁹ Jer tako mi života Gospodnjeg, koji je spasio Izrael, čak da je kriv i moj sin Jonatan, zasigurno će morati umrijeti!” Tad mu iz naroda ne odgovori niko.

⁴⁰ Potom naredi Izraelcima: „Vi ćete stati na onu stranu, a ja i moj sin Jonatan ćemo stati na ovu.” A narod odgovori Šaulu: „Čini što ti se čini dobro!”

⁴¹ I Šaul se pomoli Gospodu, Bogu Izraela: „Daj da se otkrije istina!” I tako budu pogođeni Jonatan i Šaul, a narod bude oslobođen.

⁴² A Šaul nastavi govoriti: „Baci žrijeb nada mnom i nad mojim sinom Jonatanom!” Žrijeb padne na Jonatana.

⁴³ I Šaul reče Jonatanu: „Šta si učinio?” Tad mu Jonatan prizna govoreći: „Samo sam okusio malo meda vrhom štapa koji sam nosio u rukama, i gle, sad trebam umrijeti!”

⁴⁴ Tad Šaul nastavi govoriti: „Neka mi Bog učini to i još više; Jonatane, doista moraš umrijeti!”

⁴⁵ Ali narod poviče Šaulu: „Zar da Jonatan umre, on koji je Izraelu donio ovo veliko spasenje? Daleko to bilo od nas! Tako nam Gospodnjeg života, neka ne padne nijedna dlaka sa njegove glave na tlo, jer on je ovoga dana djelovao s Bogom!” Tako je narod iskupio Jonatana da ne umre.

⁴⁶ I Šaul prestane goniti Filistejce, i pođe gore, a Filistejci odu u svoju zemlju.

Šaul se bori protiv neprijatelja Izraela

⁴⁷ No kada je Šaul preuzeo vlast nad Izraelom, povede boj protiv svih svojih neprijatelja u okruženju; protiv Moabaca, Amonaca, Edomaca, protiv kraljeva Sobe i Filistejaca; i gdje god se okrenuo, odnosio bi pobjedu.

⁴⁸ Učinio je junačka djela i potukao Amaleka i izbavio Izrael iz ruku onih koji su ga pljačkali.

⁴⁹ A Šaulovi sinovi bijahu: Jonatan, Jišvi i Malki Šua. A njegova prvorođena kći zvala se Merab, a mlađa Mikal.

⁵⁰ Šaulova žena zvala se Ahinoama, a bila je kći Ahimaasova. Njegov vojskovođa zvao se Abner, bio je sin Nera, Šaulovog strica.

⁵¹ A Kiš, Šaulov otac, i Ner, otac Abnera, bijahu Abielovi sinovi.

⁵² Rat protiv Filistejaca bijaše žestok za života Šaulova. Kad god bi Šaul vidio kakvog snažnog i hrabrog muškarca, priključio bi ga u svoje redove.