42 «Мезе тинь арьсетяда Христость колга? Кинне Сон цёрась?» Тейнза корхтайхть: «Давидонь».
Тя Иисус Христость шачема юромоц, кона ушеды Давид атянь-атянц и сянь атянь-атянц Авраамонь эзда.
Венчса улихне прасть Иисусть пильгс и мярьгсть: «Афкукс, Тон Шкайть Цёрацат».
Иисусонь инголенза и мельганза моли ломаттне юватькшнесть: «Осанна Давидонь Цёранцты! Бславаф Азорть лемса Сайсь! Осанна Инь Вярдень Шкайти!»
Иисус корхтай тейст: «Мес ина Давид, Шкаень Ваймопожфть вятеманц коряс, лемнесы Сонь Азоркс? Вдь Давид корхтась:
Мзярда Иисус тусь тоста, мельганза мольсть кафта сокорхт и юватькшнесть: «Иисус, Давидонь Цёрац, ужяльдемасть минь!»
Нафанаил пшкядсь Тейнза: «Равви! Тон – Шкайть Цёрацат, Тон – Израильть Оцязороцат».
Фома мярьгсь Сонь каршезонза: «Монь Азорозе и Шкаезе!»
И тя од эряфсонт аш явома: грек тя али еврей, керф али апак керхт, варвар, скиф, уре али воляшистонь. Ули аньцек Христоссь – Сон сембось и семботь эса.